Lider vodeće južnokorejske opozicione Demokratske partije Li Džae-mjung operisan je i oporavlja se od povreda koje je dobio nakon što ga je pre dva dana napao jedan šezdesetšestogodišnjak, objavio je portparol njegove stranke.
Napad na političara naišao je na oštre kritike kako u Južnoj Koreji tako i u svetu, a predsednik te zemlje Jun Suk-jeol – inače Lijev politički rival – izrazio je "duboku zabrinutost" i naglasio da će vlada sprovesti brzu istragu.
Demokratska partija je napad na svog lidera nazvala "činom terorizma" i "napadom na demokratiju".
Li, koji je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima tesno poražen od strane aktuelnog predsednika Juna, važi za zanimljivog i pomalo nekonvencionalnog političara, a "Njujork tajms" ga je opisao kao "čoveka koji izaziva oštre podele u južnokorejskom društvu".
"Južna Koreja jeste, za azijske prilike, jedna razvijena demokratija, ali su njome u suštini do poznih osamdesetih vladali vojni režimi, a šefovi države su bili generali. Ona je dakle relativno mlada demokratija, predsednici imaju široka ovlašćenja, a konzervativne i liberalne partije se praktično menjaju na svakim izborima, što ukazuje da je reč o duboko podeljenom društvu", kaže za RT Balkan novinar Borislav Korkodelović.
Politička situacija u toj azijskoj zemlji je napeta od prošlogodišnjih izbora, kada je na vlast došao desno orijentisani predsednik Jun, dodaje on.
"Od kada je Jun došao na vlast 2022, on se još više zbližio sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom i tu se praktično formira osovina SAD-Japan-Južna Koreja, koju Kina precipira kao pretnju, ali se ona ne dopada ni Rusiji", naglašava Korkodelović.
Južna Koreja je u prvi mah bila suzdržana kada je reč o pomoći Ukrajini, podseća Korkodelović, ali je poslednjih meseci počela da šalje sve više naoružanja. Tu je pre svega reč o artiljerijskoj miniciji, koja je Kijevu preko potrebna ali koje na Zapadu nema u dovoljnim količinama.
Južnu Koreju u aprilu očekuju parlamentarni izbori, a Lijeva partija trenutno ima većinu. Tenzije su, dakle, povećane, te bi u tom kontekstu trebalo posmatrati i napad na lidera južnokorejske opozicije.
Pristalica Sunčane politike
Li Džae-mjung rođen je u 1964. godine u siromašnoj porodici, a tokom detinjstva je bio primoran da prekine školovanje kako bi radio u fabrici. Ipak, uspeo je da završi fakultet i postane advokat specijalizovan za ljudska i radnička prava. Početkom dvehiljaditih počinje da se bavi društvenim aktivizmom, da bi se 2005. godine priključio liberalnoj partiji Uri tadašnjeg korejskog predsednika Ro Mu-hjuna.
Nakon što je nekoliko godina obavljao funkciju gradonačelnika Geongnama, 2018. postaje guverner provincije Kjongi, najmnogoljudnijeg regiona koji okružuje prestonicu Seul. Uspeh u obavljanju te funkcije preporučio ga je za mesto predsedničkog kandidata izborima 2022. godine, na kojima je predstavljao Demokratsku partiju tadašnjeg predsednik Mun Džae-ina. Ipak, na izborima je tesno poražen od strane kandidata desnice Jun Suk-jeola, nakon čega preuzima rukovodstvo svoje partije i postaje vođa opozicije.
Lija mnogi smatraju progresivnim političarom, koji se zalaže za jaču ulogu države u ekonomiji i socijalnoj zaštiti. Ipak, on je privukao pažnju svetske javnosti pre svega zbog nekoliko zanimljivih izjava o spoljnoj politici.
Li važi za političara koji je, za korejske standarde, relativno prijateljski nastrojen prema Rusiji. Iako je "izrazio žaljenje" zbog Specijalne vojne operacije, on se protivi uvođenju sankcija Moskvi, a tokom jedne predsedničke debate na izborima 2022. godine rekao je i da je za sukob u Ukrajini kriv predsednik te zemlje Vladimir Zelenski.
Kada je reč o odnosima sa Severnom Korejom, Li je zastupnik tzv. Sunčane politike, odnosno korišćenja diplomatije i negovanja što boljih (ili makar što funkcionalnijih) odnosa sa svojim severnim susedom. On se zalaže za nastavak pristupa svog prethodnika Muna, koji se tokom 2018. i 2019. godine više puta sastao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom – kao deo šire diplomatske inicijative koju je pokrenuo tadašnji američki predsednik Donald Tramp.
Političko nasilje – (ne baš) retka pojava na dalekom istoku
Političko nasilje, a pre svega napadi na političare visokog profila tokom izbornih kampanja, nisu nepoznanica u Južnoj Koreji.
Lijev prethodnik na čelu Demokratske partije Song Jong-gil je napadnut čekićem tokom Lijeve predsedničke kampanje 2022. godine, dok je bivša predsednica (tada kao lider opozicije) Park Gen-hje 2006. napadnuta nožem, nakon čega je završila sa 60 šavova na licu.
Sličnu sudbinu 2015. godine doživeo je i tadašnji američki ambasador Mark Lipert, kada je tokom jednog događaja na kom je trebalo da govori napadnut nožem, nakon čega je američki diplomata imao čak 80 kopči.
Verovatno najpoznatiji slični incident u tom delu sveta dogodio se početkom jula 2022. godine, kada je u susednom Japanu tokom predizbornog skupa ubijen bivši premijer te zemlje Šinzo Abe. Njega je ubio četrdesetjednogodišnji Tecuja Jamagami zbog, kako se pretpostavlja, Abeovih političkih veza sa kontraverznim verskim pokretom Crkva ujedinjenja, koji je Jamagami optuživao za bankrot svoje majke.