Uprkos boljim ekonomskim podacima za Belu kuću na kraju 2023. godine, inflacija je popustila, recesija je izbegnuta, tržišta akcija blizu su rekordnih, a čak se i raspoloženje potrošača vraća – izgledi za reizbor predsednika SAD Džozefa Bajdena sve su manji.
Samo 39 odsto Amerikanaca blagonaklono gleda na njegove rezultate nasuprot 55 odsto ispitanika koji se ne slažu s Bajdenom – jaz od 16 procenata skoro se udvostručio od početka 2023. Takođe, Bajden zaostaje za bivšim liderom SAD Donaldom Trampom i u anketama za predsedničke izbore, prenosi "Fajnenšel tajms" (FT).
Problemi s kojima se suočava aktuelni američki lider dovode u pitanje njegove šanse za pobedu na predsedničkim izborima u novembru. Štaviše, kako tvrdi politički analitičar Čarli Kuk, postoje uznemirujući znaci da su birači trajno ogorčeni na Bajdena, i da teško da Bela kuća može išta učiniti da to promeni.
"Bajdenov rejting konstantno je negativan više od dve godine, od leta 2021. Pitam se da li su ga ljudi otpisali", naglasio je Kuk za FT.
Jedino polje na kojem Bajden beleži prednost u odnosu na Trampa je – abortus. Čak i u oblastima u kojima je njegova politika beležila uspeh, poput rekordnog rasta broja radnih mesta i talasa ulaganja u domaću proizvodnju, zasluge se ne pripisuju njemu. Uz to njegova čvrsta podrška Izraelu podelila je Demokratsku partiju i izazvala zabrinutost zbog potencijalno niske izlaznosti među levičarskim glasačima.
"Sasvim je moguće da Tramp ne samo obezbedi nominaciju već i da pobedi na izborima", rekao je profesor američke politike na Univerzitetu u Čikagu, Vilijam Hauel, ali i upozorio da je prerano da se donose zaključci o trci 2024, posebno u svetlu Trampovih pravnih problema.
Dok Bajden ističe da Tramp predstavlja pretnju demokratiji i građanskim pravima, kao i pravu na abortus, ali i pocrtava paralele između nekadašnjeg predsednika SAD i Adolfa Hitlera, Čarli Kuk upozorava da bi Demokratska partija možda želela da promeni svog kandidata.
Međutim, iako mnoge demokrate porede izbore 2024. sa 2012, kada je Barak Obama, uprkos lošoj statistici, ponovo izabran za prvog čoveka SAD, Kuk smatra da sadašnja situacija bolje korespondira s izbornim trkama iz 1968. i 1980. kada je predsedničko mesto vraćeno u republikanske ruke – pobedili su Ričard Nikson, odnosno Ronald Regan.
"Raspoloženje je 'kiselo' kao 1980. godine. A zemlja je još podeljenija nego 1968. Uprkos Bajdenovim dostignućima, veliko je pitanje da li će se među njih ubrojati i povratak Donalda Trampa u Belu kuću", zaključio je Kuk za "Fajnenšel tajms".