Od 25 evropskih članica NATO-a, uključujući i Švedsku, samo su Estonija i Litvanija postigle postavljeni cilj od 2 odsto BDP-a za odbranu uz zdrave javne finansije, pokazao je novi izveštaj Instituta za istraživanja IFO iz Minhena.
Finska, Grčka, Mađarska, Letonija, Poljska, Rumunija i Slovačka potrošile su više od 2 odsto svog BDP-a za odbranu, ali su imale javni dug veći od 60 odsto ili deficit veći od 3 odsto u odnosu na proizvodnju.
Velika Britanija je, takođe, dostigla NATO cilj prethodne godine sa potrošnjom od oko 2,1 odsto, ali je imala javni dug od oko 97 odsto i budžetski deficit od 3,7 odsto BDP-a.
Sedam od 25 evropskih zemalja, uključujući Švedsku, već troše više novca na otplatu kamata, nego na odbranu. Plaćanja kamata italijanske vlade iznose skoro tri puta više od troškova odbrane.
Mađarska, Španija i Velika Britanija troše skoro duplo od svojih vojnih budžeta na kamate. Nemačka za sada troši upola manje na kamate na javni dug nego na odbranu.
U trenutnim ekonomskim okolnostima, nekim evropskim zemljama je teško da povećaju izdatke na odbranu u skladu sa obavezama NATO-a.
Do danas je cilj od 2 odsto postignut skoro isključivo na istočnom krilu Alijanse.
Podaci instituta pokazuju da bi, sa izuzetkom Luksemburga, sve ostale evropske zemlje NATO-a mogle da postignu cilj od 2 odsto kroz manja prilagođavanja.
Vlade bi morale da smanje oko 1 odsto potrošnje u drugim oblastima politike i da ta sredstva koriste za odbranu.
U 2014. godini države članice NATO-a obavezale su se da će u roku od 10 godina izdvajati bar dva odsto svog BDP-a za odbranu, ali većina njih je daleko od tog cilja.
"Evropa je u dilemi. Svaki raspoloživi evro potreban je za odbranu, kao i za investicije i za ekonomsku i klimatsku transformaciju", kaže direktor IFO-a Florijan Dorn.