Turska se pridružila NATO-u 1952. i jedan je od retkih američkih bliskih saveznika iz islamskog sveta. Od 1955. godine, američko vazduhoplovstvo upravljalo je vazdušnom bazom Indžirlik u Turskoj, obavljajući špijunske i borbene misije važne za suzbijanje navodnih pretnji iz Rusije, Irana...
Ipak, u značajnom trenutku za proširenje NATO-a na Finsku i Švedsku, Turska je postala kamen spoticanja i koristi svoj veto kako bi dobila ustupke u vidu ukidanja vojnih ograničenja izvoza, uključujući i američke lovce F-16 i F-35.
Turska je relativno siromašna zemlja koja se oslanja na rusku naftu, koju kupuje sa popustom, prerađuje i zatim ponovo izvozi kao gorivo turskog porekla po tržišnim cenama.
Ovo, piše "Epok tajms", pokazuje jedan način na koji su odnosi između Rusije i Turske bliski. A ako bi Turska dobila F35, Rusija bi mogla da preuzme tehnologiju i proda je Kini.
Nije uvek bilo ovako. Ankara je nekada bila važna sila u posredovanju sa drugim muslimanskim zemljama i akterima, uključujući i Avganistan, u koji je poslala trupe u okviru NATO-a. Čak je nedavno, 29. decembra, turska vlada objavila hapšenje 189 osoba sa navodnim vezama sa teroristima Islamske države (ISIS).
Nakon napada na Izrael 7. oktobra, Turska je podržala Hamas. Grupa, koju turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naziva "borcima za slobodu", može relativno slobodno da deluje u Turskoj. Izrael je saopštio da planira da lovi Hamasove operativce širom sveta, uključujući i Tursku. Usledilo je hapšenje 33 osobe sa navodnim vezama sa izraelskim obaveštajnim službama.
Turski BDP je dramatično porastao sa 202 milijarde dolara u 2001. na 958 milijardi dolara u 2013. Ali od tada privreda stagnira. BDP po glavi stanovnika pao je za 15 odsto. Inflacija je sada na neverovatnih 65 odsto. Većina turskih radnika zarađuje manje od 300 dolara mesečno.
Deo problema je i Erdogan, koji utiče na ekonomsku politiku i koga favorizuju Saudijska Arabija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati kao islamističku protivtežu zapadnom uticaju i sekularizmu, piše američki medij.
U članku analitičara Instituta Kejto navodi se da "uprkos tome što je iznova demonstrirala da nije pouzdan saveznik, Turska nastavlja da prima američko oružje".
Dok Sjedinjene Države razmatraju slanje borbenih aviona F-16 Turskoj kako bi olakšale pristupanje Finske i Švedske u NATO, F-35 bi trebalo da bude zabranjen za bilo koju zemlju sa liderom autokratskim i nepouzdanim kao što je Turska, navodi autor teksta i predlaže razmatranje dodatnih mera, uključujući povećanje carina i trgovinske sankcije, kako bi se Ankara ohrabrila da temeljnije podrži demokratiju, Sjedinjene Države i G7.