Ako bi se Sjedinjene Države i Kina sukobile oko Tajvana, globalni BDP pao bi za 10,2 odsto u jednoj godini, predviđa "Blumberg", uz komentar da bi gubitak oko 10 biliona dolara mogao da bude dobar podsticaj za sve uključene strane da izbegnu sukob.
Tajvan je samoupravno kinesko ostrvo koje je bilo poslednje utočište nacionalističkih snaga tokom građanskog rata koji je završen 1949. Ima bezbednosni aranžman sa SAD, koje su se obavezale da će ga braniti ako Peking pokuša da ga zauzme silom.
Kineska vlada traži mirnu reintegraciju Tajvana, ali je upozorila da će pribeći vojnoj akciji ako ostrvo zatraži formalnu nezavisnost. Tenzije oko Tajvana su deo globalne američko-kineske borbe za moć, u kojoj svaka strana optužuje drugu da gaji zle namere.
Mogućnost otvorenog oružanog sukoba oko Tajvana je i dalje mala, ali dovoljno značajna, navodi "Blumberg". Ostrvo je vodeći proizvođač poluprovodnika, što njegovu ekonomiju čini ključnom za globalnu proizvodnju laptopova i mobilnih telefona, a u manjoj meri i automobila. Tajvanski moreuz je takođe glavna pomorska ruta.
"Blumberg" je uz pomoć kompjuterskog modeliranja razmotrio dva scenarija: jedan koji uključuje kinesku jednogodišnju pomorsku blokadu, dok drugi podrazumeva američko-kineski rat punog obima. Prvi bi koštao svet pet odsto njegovog godišnjeg BDP-a, dok bi drugi napravio više nego dvostruko veću štetu.
Modeliranje se oslanja na određene pretpostavke, kao što je sposobnost SAD da okupi svoje saveznike. Procena rata nije najgori scenario, upozorava "Blumberg". Ako kompanije koje se oslanjaju na tajvanske čipove ne uspeju da nađu zamene, globalni BDP može da izgubi čak 14 odsto. Međutim, ako prođu bolje od očekivanog, trošak bi bio manji.
"Blumberg" predviđa da bi u oba scenarija Kina pretrpela veći ekonomski udar od SAD, ali bi "cena krize od 10 biliona dolara bila toliko visoka za sve igrače, što je snažan podsticaj da izbegnu sukob", navodi se u izveštaju.