Hrvatski geopolitičar: Tihi zaokret američke politike prema Ukrajini

U zapadnim medijima sve češće se pojavljuju tekstovi u kojima se govori o "tihom zaokretu" Bajdenove strategije prema Ukrajini, gde, osim nemogućnosti nanošenja vojnog poraza Rusiji, veliku ulogu ima i jačanje krize na Bliskom istoku, piše hrvatski geopolitičar Zoran Meter za sajt "Geopolitika njuz".

Ovom treba dodati i neizvesnost na Dalekom istoku i u Indopacifičkoj regiji. Ne treba zaboraviti ni na izbore na Tajvanu, koji se održavaju za dve nedelje i gde Kina sve češće "zvecka oružjem".

Ukrajini sve više nedostaju vojnici na prvim linijama fronta. Ruska protivofanziva sada samo dodatno zaoštrava ovaj problem.

Nastavak vojne pomoći Kijevu jedino je što u ovom trenutku Bajden može da učini. SAD ne žele da ostave Ukrajinu na cedilu, ali, u kontekstu rastuće bliskoistočne krize, Amerikanci su primorani da pružaju sve veću vojnu pomoć Izraelu, a i sami su sve dublje vojno uključeni u konflikte, pre svega u zoni Crvenog mora i Persijskog zaliva.

Šta se kuva u Vašingtonu?

Rusiji je doslovno nemoguće naneti vojni poraz. U toj situaciji menja se politika SAD prema Ukrajini. Upravo je o "tihoj promeni" strategije Bajdenove administracije prema Ukrajini prošle nedelje pisao "Politiko":

"Budući da je sada američka i evropska pomoć Ukrajini ozbiljno ugrožena, Bajdenova administracija i evropski zvaničnici tiho prebacuju fokus sa 'potpune pobede Kijeva nad Rusijom' na poboljšanje njene pozicije u budućim pregovorima sa Rusijom."

Kijev priznao: Ukrajinska protivvazdušna odbrana iscrpljena, Rusija stalno povećava svoje sposobnosti

Štaviše, neimenovani službenik administracije rekao je za "Politiko" da je sadašnji cilj SAD da podrže poziciju Ukrajine u budućim pregovorima: "Jedini način da se ovaj rat završi su pregovori." Drugim rečima, SAD su odustale od obećanja o pobedi nad Moskvom.

Da se u Vašingtonu "nešto kuva", svedoči i skorašnja izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koju je dao nakon sastanka sa indijskim šefom diplomatije Subrahmanyamom Jaišankarom u Moskvi.

"Što se tiče curenja informacija o namerama Zapada da zamrzne sukob u Ukrajini i predstavi je kao pobednika, znamo za sposobnost Zapada, pre svega SAD da proglašava 'pobede'", rekao je Lavrov, dodajući: "Znamo kako su SAD 'pobedile' u Vijetnamu, Avganistanu i Iraku. Ovo nije prvi put da su Amerikanci proglasili 'pobedu'."

Predsednik Putin sigurno se neće odreći traženih bezbednosnih garancija za Rusiju koji se tiču budućeg vanblokovskog statusa Ukrajine, što bi za Bajdena značilo potpuni poraz.

Zato će se rat verovatno produžiti tokom čitave 2024. godine, a o tome će iduće godine pregovarati Putin i tada već nova američka administracija, ko god da joj bude na čelu.

Potpuno potcenjivanje ruske vojske na Zapadu

Mesecima najavljivana kao prelomna, ukrajinska protivofanziva doživela je potpuni krah i inicijativa ponovo prelazi u ruke ruskih snaga.

SAD su dodelile Kijevu impresivne količine vojne tehnike i naoružanja. Takve količine Kijev više neće nikad dobiti.

Kako god bilo, niko od gore navedenih aktera u svemu ovom ne spominje jedan vrlo bitan elemenat, a to je potpuno potcenjivanje ruske vojske: njenog ogromnog potencijala i, što je možda najvažnije, njene sposobnosti da uči na vlastitim greškama. To je, u svim dosadašnjim ratovima, važna karakteristika svih ozbiljnih armija. Često je potrebno ne samo improvizovati već u hodu menjati čitave strategije. A, to mogu samo ozbiljne vojske.

Rusija je uspela da brzo pokrene intenzivnu ratnu proizvodnju i višestruko nadmaši Zapad.

Što je još važnije, Moskva je uspela da promeni strategiju da poboljša koordinaciju po hijerarhijskoj vertikali i horizontali. Time je uspela da smanji vojne žrtve.

Predsedavajući Predstavničkog doma SAD: Koji je naš krajnji cilj u Ukrajini?

Kijev će morati da odustane od "formule mira Zelenskog". Zapravo, ta "formula" i nije bila nikakva platforma za pokretanje pregovora već dokument o kapitulaciji Rusije, a to su, naravno, svi dobro znali, ali njeni inicijatori su sve nade polagali u uspeh ukrajinske protivofanzive.

Sada smo opet na početku kadriranja ukrajinskog kruga, zaključuje Meter, kao najsloženijeg geopolitičkog problema današnjice, o kome će zavisiti i naša sutrašnjica. Ako te sutrašnjice uopšte bude.