Nespremnost Italije, Francuske i Španije da se pridruže napadima SAD i Velike Britanije na Hute u Jemenu naglašava podeljenost na Zapadu u pitanju situacije u Crvenom moru, naglasio je Rojters.
Vladini i diplomatski izvori rekli su agenciji da Rim, Pariz i Madrid žele mirniji pristup politici u regionu.
SAD su u petak saopštile da su Holandija, Australija, Kanada i Bahrein pružile logističku i obaveštajnu podršku za vazdušni napad na Jemen. Istog dana, Nemačka, Danska, Novi Zeland i Južna Koreja potpisale su zajedničku izjavu kojom se opravdavaju postupci Amerikanaca i Britanaca.
Međutim, glavni saveznici SAD u Evropi – Italija, Francuska i Španija – nisu učestvovali u bombardovanju, niti potpisali izjavu.
Izvor u kancelariji italijanske premijerke Đorđe Meloni rekao je Rojtersu da je njegova država odbila da potpiše izjavu i da zbog toga od Italije nisu tražili da učestvuje u vazdušnim napadima na ciljeve Huta.
Međutim, izvor iz italijanske vlade je rekao da se Rim uzdržao od učešća u napadima jer bi odobravanje takvog poteza u parlamentu trajalo predugo, te da bi Vlada Italije načelno više volela da vodi politiku smirenja napetosti u Crvenom moru.
Neimenovani francuski zvaničnik objasnio je Rojtersu da se Pariz nije pridružio napadima SAD i Velike Britanije zbog zabrinutosti da bi time izgubio svaku ulogu koju je imao u pregovorima za smirivanje neprijateljstava Izraela i libanske oružane grupe Hezbolah.
Diplomata upoznat sa stavom Pariza rekao je agenciji da Francuska takođe ne veruje da se američko-britanski udari mogu smatrati legitimnom samoodbranom. SAD i Velika Britanija napale su Jemen bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a Rusija je njihove postupke nazvala nezakonitim i nesrazmernim.
Španska ministarka odbrane Margarita Robles rekla je u petak da Madrid nije bombardovao Hute zbog španske "posvećenosti miru" u Crvenom moru.
"Svaka država mora da da objašnjenja za svoje postupke. Španija će uvek biti posvećena miru i dijalogu", rekla je ona.
Lideri Evropske unije ranije nisu uspevali da iznesu zajednički stav ni po pitanju rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, nemogavši da odluče da li će pozvati na humanitarnu pauzu ili prekid vatre. Sporno je bilo i zamrzavanje fondova za Palestinu i dobavljanje humanitarne pomoći u Pojas Gaze. Dok su, sa jedne strane, Belgija, Španija i Irska imale više razumevanja za Palestince, Nemačka i Austrija nastavljaju bezrezervno da podržavaju Izrael.