Petoro najbogatijih ljudi na svetu više je nego udvostručilo svoje bogatstvo od 2020. godine, koje sada iznosi ukupno 869 milijardi dolara, dok je 60 odsto najsiromašnijih na svetu sve siromašnije, što čini ukupno pet milijardi ljudi, pokazuje izveštaj "Oksfama", prenosi "Gardijan".
Ovaj izveštaj se pojavio uoči okupljanja superbogataša i političkih lidera Zapada u Davosu u Švajcarskoj.
Ističući dramatično povećanje nejednakosti posle pandemije kovida, izveštaj "Oksfama" ukazuje da su svetski milijarderi bogatiji za 3,3 biliona dolara i da je njihovo bogatstvo raslo tri puta brže od stope inflacije.
Takođe, kako otkriva izveštaj, uprkos stagnaciji životnog standarda miliona radnika širom sveta, na čelu sedam od deset najvećih svetskih korporacija nalazi se milijarder kao glavni akcionar ili izvršni direktor.
U izveštaju, sastavljenom na osnovu podataka kompanije "Velt iks" i "Forbsa", navodi se i da je bogatstvo prvih petoro najbogatijih ljudi na svetu – Ilona Maska, Bernarda Arnoa, Džefa Bezosa, Larija Elisona i Marka Zakerberga – poraslo za 464 milijarde dolara, ili za 114 odsto. Tokom istog perioda, ukupno bogatstvo najsiromašnijih 4,77 milijardi ljudi, što čini 60 odsto svetske populacije, realno je smanjeno za 0,2 odsto.
"Ljudi širom sveta rade sve duže i to na na nesigurnim poslovima", tvrdi se u izveštaju. "U 52 zemlje, prosečne plate za skoro 800 miliona radnika su realno pale. U poslednje dve godine, radnici su izgubili 1,5 biliona dolara."
Međutim, profiti superbogatih naglo su porasli uprkos porastu troškova života. Do juna 2023, 148 najvećih svetskih korporacija ostvarilo je 1,8 biliona dolara profita, što je skok od 52 odsto u poređenju sa prosečnim profitom od 2018. do 2021.
"Oksfam" je saopštio i da je nejednakost u Velikoj Britaniji sada uporediva sa onom u Južnoj Africi, koja predstavlja zemlju sa najvećom ekonomskom nejednakošću na svetu.
Jedan odsto najbogatijih na svetu poseduje 59 odsto globalne finansijske imovine. U Britaniji, jedan odsto najbogatijih poseduje 36,5 odsto ukupno finansijskih sredstava.
Izvršni direktor "Oksfama" Alima Šivji saopštila je da ovaj trend neprihvatljiv: "Svet ne može da podnese još jednu deceniju nejednakosti. Ekstremno siromaštvo u najsiromašnijim zemljama veće je nego što je bilo pre pandemije. Mali broj superbogatih se utrkuje da postanu prvi svetski trilioneri u narednih 10 godina."
"Sve širi jaz između bogatih i ostalih nije ni slučajan ni neizbežan", rekla je i dodla: "Vlade širom sveta podstiču koncentraciju bogatstva, dok u isto vreme stotine miliona ljudi živi u siromaštvu. Moguća je pravednija ekonomija. Potrebno nam je pravednije oporezivanje."