Sa više od 40 odsto glasova, kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije (PDP), Laj Čing Te (64) izabran je za predsednika Tajvana.
Trenutni potpredsednik Tajvana, doveo je PDP do istorijskog trećeg mandata, prvog za bilo koju stranku od 1996. godine.
Za sada, situacija u Tajpeju je mirna ali će je vrlo brzo zameniti duži period neizvesnosti oko sledećeg poteza Pekinga, piše "Politiko" i podseća da Peking na Laija gleda kao na portparola tajvanskog pokreta za nezavisnost. Briselski portal je izdvojio pet stvari koje treba znati o novom predsedniku Tajvana.
1. Peking ga ne voli
Za Peking – koji na Tajvan gleda kao na kinesku teritoriju – Laj je "lice" tajvanskog pokreta za nezavisnost i njegov izvor izazvaće tenzije između ostrva i kopna.
2. Četiri meseca u stanju pripravnosti
Očekuje se da će nestabilnost biti u porastu u naredna četiri meseca, sve dok Laj ne bude zvanično inaugurisan 20. maja. Niko ne zna koliko bi ovo moglo biti loše, ali tajvanski zvaničnici i strane diplomate kažu da ne očekuju da će situacija biti tako napeta kao nakon poseta tadašnje predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi ostrvu 2022.
3. Laj će morati da ukroti svoje porive za nezavisnošću Tajvana
Na neki način već jeste, piše "Politiko" i podseća da je koliko prošle sedmice poručio novinarima da ne namerava da proglasi nezavisnost ako bude izabran za predsednika.
PDP insajderi očekuju da će se Laj držati pristupa odlazeće Caj Ingven, bez iznošenja stvari koje bi se mogle protumačiti kao jednostrano menjanje statusa kvo.
4. Međunarodni pristup Tajvana
Očekuje se da će SAD, Japan i Evropa imati prednost u Lajevim diplomatskim aktivnostima, dok će odnosi sa Kinom i dalje biti negativni.
Tokom izbornih skupova širom ostrva, Laj je u više navrata isticao napore Caj da se osamostali od Kine i fokus prebaci na troje saveznika-istomišljenika. Jugoistočna Azija mogla bi da bude još jedna glavna destinacija za trgovinske tokove.
5. Laj bi mogao da ima problema sa nekooperativnim parlamentom
Postoji velika šansa da će Lai imati posla sa podeljenim parlamentom. Pre izbora, stranka Kuomintang (KMT) obećala je da će formirati većinu sa Tajvanskom narodnom partijom, čime je Lajeva administracija efektivno postala manjinska vlada.
Iako bi to moglo da oteža sprovođenje politike koja je "provokativna" za Peking, nekooperativni parlament može da predstavlja problem kada je reč o preko potrebnim troškovima za odbranu Tajvana.