Emanuel Makron ima novi problem, konstatuje "Politiko", dodajući da francuski lider sada, uz krajnji desničarski Nacionalni skup Marin Le Pen, ima novog izazivača na levici – poslanika levog centra Rafaela Gliksmana.
Gliksman (44) je član grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu poznat po svojoj kampanji o pitanjima ljudskih prava.
Srbiji je poznat njegov otac, francuski "filozof" i mislilac, Andre Gliksman, koji je inače bio jedan od glavnih zagovornika NATO bombardovanja naše zemlje i koji je dosta učinio kako bi tamošnje javno mnjenje okrenuo protiv Srbije tokom 90-ih, potpuno ignorišući zločine protiv čovečnosti koje su činili Hrvati i muslimani.
Gliksman mlađi je filmski reditelj, a pre nego što se pridružio Evropskom parlamentu, radio je kao savetnik bivšeg proevropskog predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, koji trenutno služi zatvorsku kaznu i hospitalizovan je, a učestvovao je u pobuni na Majdanu u Kijevu 2013.
Visoki zvaničnik Renesansne partije podelio je sa "Politikom" svoju zabrinutost da bi neki glasači koji su u prošlosti podržavali Makrona sada mogli da vide "ozbiljnog i prijateljskog" Gluksmana kao zadovoljavajuću alternativu, pošto je Makronov tabor upao u krizu.
Prošlogodišnja penziona reforma, koja je podigla minimalnu starosnu granicu za penzionisanje, kao i zakon o imigraciji koji je krajnja desnica nazvala ideološkom pobedom, izazvali su, naime, neslaganje unutar Makronovog tima i oslabili njegove levičarske akreditive.
Vlada je popustila tvrdolinijaškim konzervativcima u ključnim pitanjima, uključujući i ograničavanje pristupa socijalnim beneficijama za nove imigrante i ukidanje automatskog državljanstva po rođenju, što je izazvalo kritike javnosti levo orijentisanih članova kabineta.
Sada na promene pozivaju i Makronove bivše pristalice.
Tako bivši poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit, sada predsednika u intervjuu za "Mond", naziva "razočarenjem".
Kon-Bendit se zalaže da se Zeleni i socijalisti ujedine i podrže Gliksmana. Takav savez, rekao je on za novine, "može privući sve levo od Makrona".
Politički strateg blizak francuskoj partiji Zelenih, anonimno za "Politiko" ukazuje da je dosadašnji uspeh Zelenih u Francuskoj na evropskim izborima takođe rezultat privlačenja birača koji su podržavali centriste tokom predsedničkih izbora.
Gliksman je, međutim, trenutno u najboljoj poziciji privuče iste te glasače, jer se kampanja Zelenih smatra "previše fokusiranom na društvena pitanja i vouk ideologiju".
"Ako Gliksman počne da raste u anketama i da se takmiči sa Renesansnom listom, levičarski birači mogli bi biti u iskušenju da se ujedine iza njegove liste kako bi sankcionisali Makrona", dodao je on.
Gliksmanov "Plejs pablike" (Place publique) trenutno je na trećem mestu i predviđa se da će dobiti oko 10 odsto glasova, što je daleko manje od lista krajnje desnice i promakronovskih partija. Ali, zamah njegove stranke je ipak privukao pažnju istraživača javnog mnjenja.
"Ako Gliksman završi sa visokim procentom, to će verovatno značiti da su Zeleni pali. Ako završi iznad 13 ili 14 procenata, to će takođe biti na račun Renesanse", rekao je šef instituta za ispitivanje javnog mnjenja "Klaster 17" Žan-Iv Dormagen.