Nakon izbora u Evropskoj uniji koji će biti održani u junu, najviši poslovi u Evropskom savetu, Komisiji i Parlamentu, kao i mesto šefa Evropske službe za spoljne poslove biće razdeljeni među glavnim političkim grupama.
Nagađanje o tome ko će preuzeti te funkcije glavna je zabava u briselskim krugovima, u kojima se razmatra da bi političarke mogle da budu na tim mestima.
"Politiko" piše o imenima četiri žene: Nemice Ursule fon der Lajen koja bi mogla da ostane na mestu šefice Komisije, Roberte Metsole sa Malte koja ostaje na čelu Parlamenta, Mete Frederiksen, aktuelne premijerke Danske koja bi mogla da preuzme šefovanje Evropskim savetom i aktuelne premijerke Estonije Kaje Kalas koja bi mogla da dođe na čelo visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost.
"To je moj tim iz snova, to bi poslalo tako snažnu poruku", rekao je diplomata koji je hteo da ostane anoniman, piše "Politiko".
Naravno, nikakve odluke nisu donete, često se dešavaju iznenađenja, a i odluku o predsedniku Evropskog parlamenta donose političke partije i poslanici, a ne nacionalni lideri.
U navedenoj kombinaciji mnogo toga moglo bi da ima smisla, ako bi se lideri EU, inače većinom muškarci, odlučili da se zalažu samo za žene.
Komisija i Parlament bi ostali u rukama Evropske narodne partije. Socijalisti bi dobili Evropski savet, a liberali bi vladali u Službi za spoljne poslove, diplomatskoj ruci EU. To se uklapa sa rezultatima izborne ankete koju je sproveo "Politiko".
Izbor liderki, takođe, ima smisla, jer Fon der Lajenova i Metsola verovatno neće promeniti funkcije, a diplomate sve ozbiljnije razmišljaju o tome da Frederiksen zameni Šarla Mišela na čelu Evropskog saveta.
I ime Kalasove se sve češće spominje u hodnicima uz ispijanje kafe, dobrim delom zbog posebnog faktora û geografije.
Mnogi istočnoevropski lideri smatraju da bi jedan od najvažnijih poslova u EU trebalo poveriti nekome iz tog dela Evrope, naravno zbog Rusije.
Povratak Donalda Tuska, bivšeg predsednika Evropskog saveta na mesto poljskog premijera, čini ovu zemlju najvećom među predtavnicima EPP-a, što znači da bi bilo jednostavno nemoguće izbeći davanje visokog posla nekome sa istoka Evrope.
Prema navedenom scenariju, istok Evrope bi imao Kalas kao svoju predstavnicu, zapad u liku Fon der Lajenove, sever bi imao Frederiksenovu, a jug Metsolu.
Uz Kristin Lagard kao predsednicu Evropske centralne banke i Nadiju Kalvino kao predsednicu Evropske investicione banke, žene bi zauzele sve najmoćnije funkcije u EU.