"Udari u Jemenu bili su neophodni, proporcionalni i u skladu sa međunarodnim pravom". Ovom izjavom, delegat Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama branio je prošlonedeljne zajedničke američko-britanske vojne udare na ciljeve jemenskih Huta.
Ironično je, piše bivši obaveštajac Oružanih snaga SAD Skot Riter, da je ova izjava data pred Savetom bezbednosti UN koji nije odobrio tu akciju, čime je eliminisana svaka mogućnost davanja legitimiteta američkim akcijama.
Povelja UN navodi dva uslova prema međunarodnom pravu u kojima se može koristiti vojna sila. Jedan je u slučaju legitimne samoodbrana, iz člana 51, dok je drugi u skladu sa ovlašćenjem koje je dao Savet bezbednosti UN kroz rezoluciju donetu u skladu sa Poglavljem 7 Povelje UN.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozvao se na Savet bezbednosti UN u svom opravdanju umešanosti Velike Britanije u napade na Jemen, tvrdeći da je Savet "jasno stavio do znanja" da "Huti moraju da zaustave napade u Crvenom moru".
Iako je Savet bezbednosti izdao rezoluciju kojom zahteva da Huti prestanu sa svojim napadima na međunarodne brodove u Crvenom moru, ova rezolucija nije usvojena u skladu sa Poglavljem 7, pa stoga ni SAD ni Velika Britanija nisu imale nikakva ovlašćenja prema međunarodnom pravu da sprovedu svoje napade na Jemen.
I SAD i Velika Britanija su se pozivale na pojam samoodbrane u svojim napadima na Jemen, čime su indirektno aludirali na moguću akciju prema članu 51 Povelje UN. Američki predsednik Džozef Bajden opravdao je američki napad na snage Huti milicije u saopštenju objavljenom ubrzo nakon završetka napada.
"Naredio sam ovu vojnu akciju u skladu sa svojom odgovornošću da zaštitim Amerikance u zemlji i inostranstvu", naveo je on.
Glavni problem sa ovim argumentom je što Huti nisu napali Amerikance, bilo kod kuće ili u inostranstvu. U meri u kojoj su američke snage ranije koristile oružje koje su ispalili Huti, one su to činile kako bi zaštitile neameričku imovinu – bilo Izrael ili međunarodne brodove – od napada Huta. Ni pod kojim okolnostima SAD ne mogu da tvrde da su ih napali Huti.
Američki napadi, tvrdi Bajden, "izvršeni su da bi se odvratila i oslabila sposobnost Huti da pokrenu buduće napade".
Ovaj jezik sugeriše da su SAD nastojale da eliminišu neposrednu pretnju komercijalnim pomorskim operacijama na međunarodnim plovnim putevima. Da bi ispunile zahteve međunarodnog prava u vezi sa kolektivnom samoodbranom – jedinim mogućim argumentom za legitimitet pošto same SAD nisu bile napadnute – SAD bi morale da pokažu da su deo kolektiva država koje su Huti ili napali ili su im pretili.
Krajem decembra 2023, SAD su, zajedno sa nekoliko drugih država, okupile vojne snage u takozvanoj operaciji "prosperiti gardijan" kako bi odvratile napade Huta na brodove u Crvenom moru.
Međutim, Amerikanci su naknadno pokopali svaku mogućnost da tvrde da su njihove akcije bile u skladu sa međunarodnim pravom, odnosno da su bile čin kolektivne preventivne samoodbrane u skladu sa članom 51 Povelje UN.
Centralna komanda SAD (CENTCOM), koja je odgovorna za operacije na Bliskom istoku, izdala je saopštenje za javnost ubrzo nakon što je Vašington pokrenuo drugi napad na radar Huta za koji tvrdi da je umešan u gađanje brodova u Crvenom moru.
U saopštenju se navodi da je napad bio "akcija koja je usledila" nakon napada izvedenih 12. januara i da "nije povezan sa Operacijom 'prosperiti gaardijan', odbrambenom koalicijom od preko 20 zemalja koja deluje u Crvenom moru, moreuzu Bab al-Mandeb i Adenskom zalivu".
Distancirajući se od operacije "čuvar prosperiteta" (prosperiti gardijan), SAD su fatalno potkopale svaki pojam preventivne kolektivne samoodbrane prema članu 51 Povelje UN, ističući jednostranu i nezakonitu prirodu svojih vojnih napada na Jemen.