Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da napadne NATO za manje od jedne decenije, upozorio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
"Skoro svakodnevno čujemo pretnje iz Kremlja... tako da moramo uzeti u obzir da bi Vladimir Putin jednog dana mogao čak i da napadne neku zemlju NATO-a", rekao je Pistorijus nemačkom listu "Tagešpigl".
Iako ruski napad nije verovatan "za sada", ministar tvrdi da nemački stručnjaci "očekuju period od pet do osam godina u kojem bi to moglo biti moguće". Moramo da naučimo da ponovo živimo sa opasnošću i da se pripremimo - vojno, društveno i u smislu civilne odbrane, upozorio je Pistorijus.
Nešto ranije, list "Blid" objavio je da se Nemačka sprema za rat NATO-a i Rusije koji bi, prema scenariju nemačkog Ministarstva odbrane, mogao da počne u leto 2025. nakon poraza ukrajinskih oružanih snaga.
Pre Pistorijusa, visoki zvaničnik NATO, admiral Rob Bauer rekao je da se vojna alijansa suočava sa "najopasnijim svetom u decenijama" i pozvao na "borbenu transformaciju NATO-a". Takođe je upozorio da civili moraju da se pripreme za rat sa Rusijom u narednih 20 godina.
"Moramo da shvatimo da nam mir nije zagarantovan. I zato se mi (NATO) spremamo za sukob sa Rusijom. Ali diskusija je mnogo šira. To je takođe industrijska baza i takođe ljudi koji moraju da shvate da igraju ulogu", rekao je predsedavajući Vojnog komiteta NATO i pohvalio Švedsku što je pozvala svoje građane da se pripreme za rat."
Ranije ovog meseca, švedski glavnokomandujući Mikael Biden je pozvao Šveđane da se "mentalno pripreme" za rat, dok je ministar za civilnu odbranu Karl-Oskar Bohlin upozorio da bi "rat mogao doći u Švedsku".
Pistorijus je rekao da su švedska upozorenja "razumljiva iz skandinavske perspektive", dodajući da se Švedska suočava sa "još ozbiljnijom situacijom", s obzirom na njenu blizinu Rusiji. Švedska ipak još nije član NATO-a.
Premijerka Estonije Kaja Kalas pak veruje da je 5, odnosno 20 godina optimistično i upozorila je da Evropa ima tri do pet godina da se pripremi za rusku pretnju istočnom krilu NATO.
"Naši obaveštajci procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i zadržati stav prema Ukrajini. Jer ono što Rusija želi je pauza da prikupi svoje resurse i snagu. Slabost provocira agresore, pa slabost provocira Rusiju“, objasnila je Kalas.
Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielijus Landsbergis, otvoreni Putinov kritičar koji je bio jedan od najglasnijih pristalica ulaska Ukrajini u EU, pozvao je u četvrtak Evropu da ubrza pripreme za "rusku agresiju".
"Postoji šansa da Rusija možda neće biti obuzdana u Ukrajini", rekao je Landsbergis AFP-u na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Moskva je više puta isticala da nije pretnja ni po jednu zemlju NATO, ali da će pratiti dejstva koja su potencijalno opasna za njene interese.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je ranije da Moskva ne želi direktan vojni sukob sa Severnoatlantskom alijansom, ali ako neko to bude želeo, Moskva će biti spremna za to.