U 16 evropskih zemalja postoji obaveza služenja vojnog roka, ali samo manji broj armija na kontinentu ima pravu obavezu sa potencijalnim krivičnim sankcijama za one koji se ne odazovu pozivu iz vojnog štaba. Najstroži sistem, prema pisanju RTS-a ima Grčka, a najliberalniji Švedska i Danska, dok je u Rusiji i Ukrajini na snazi mobilizacija.
Finska
Finska nikada nije ukidala obavezu služenja vojnog roka, a ima i najtransparentniji sistem - gde su sve informacije, do najsitnijih detalja dostupne javnosti i to na finskom, švedskom i engleskom jeziku.
Vojsku u trajanju od 165, 255 ili 347 dana godišnje oko 21.000 mladih Finaca, a koliko dugo će biti u kasarnama zavisi od toga kom rodu ili vojnoj službi pripadaju.
RTS napominje da u ovoj državi postoji i sajber služenje vojnog roka, gde posle osnovne obuke od mesec i po dana, vojnici idu u specijalističke centre za sajber odbranu.
U kasarnama Odbrambenih snaga Finske vojnici spavaju u sobama sa osam do 12 kreveta, a kupatila su zajednička. Na terenu, vojnici su smešteni u šatorima za 10 do 20 osoba i greje ih peć na drva.
Prigovor savesti ulaže oko 3.000 mladih i oni služe civilno, dok oko 23 odsto mladih nije sposobno za vojsku.
Švedska
Jedna od zemalja koje su vratile vojnu obavezu je Švedska. Do 2010. vojsku su obavezno služili samo muškarci, a kada je obaveza vraćena 2017. na regrutaciju se prijavljuju i žene.
Obaveza je formalna jer godišnje od 120.000 mladića i devojaka koji stasaju za vojsku, nešto manje od 5.000 obuče uniformu. Vojska zapravo bira među onima koji su se prijavili na veb portal (a svi imaju tu obavezu), i u kasarnu šalje samo one koji su u popunjenom upitniku naveli da žele da služe vojsku. Tako Oružane snage Švedske dobiju realno motivisane i spremne regrute koji su u armiji do 11 meseci, a onda se prevode u rezervni sastav ili nastavljaju obuku u oružanim snagama, ako žele da budu oficiri i podoficiri.
Norveška
Sličan hibridni sistem ima i Norveška. Od oko 60.000 prijavljenih mladih godišnje, njih 17.500 bude pozvano u regrutacione centre i vojska izabere 8.500 fizički najspremnijih. Od toga broja uspešno završi vojnu obuku oko 7.500. Trećinu regruta čine žene. Vojni rok traje 12 meseci.
Danska
Takođe formalno obavezni, ali realno dobrovoljni vojni rok ima i Danska. Vojni rok traje za većinu regruta 8 meseci, a u pojedinim jedinicama kraljevske garde 9 do 12 meseci.
Uslovi su, kako ukazuje RTS, odlični, odnosno postoji visok standard u kasarnama iako su i psihofizičke norme visoke i zahtevnije od drugih vojski. Zvanični podaci kažu da je u 2022. godini od oko 39.000 mladih, 15.419 ili samo 40 odsto bilo sposobno za vojsku. Od tog broja, 4.717 je služilo vojsku, a 523 civilnu službu.
Estonija
Jedina bivša komunistička zemlja, članica Evropske unije i NATO-a koja nikada nije ukidala vojni rok je Estonija. Najveći broj regruta služi osam meseci, a rezervni oficiri, podoficiri, pripadnici roda telekomunikacija i sajber odbrane služe 11. Prva četiri meseca izvodi se indivudalna osnova i specijalistička obuka, a ostatak je kolektivno uvežbavanje u okviru konkretne vojne jedinice.
Posle odsluženja vojnog roka, vojnici se raspoređuju u jedinice po teritorijalnom principu, i to kako bi se u potencijalnom oružanom sukobu poznavali, imali veće međusobno poverenje i dobro poznavali teren koji brane od potencijalnog agresora.
Postoji i civilna služba.
Letonija
Od 1. januara 2024. godine vojska je obavezna i u Letoniji. Na prvi poziv za 300 mesta prijavilo se 468 ljudi. Tokom cele 2022. ukupno 1.239 mladih Letonaca dobrovoljno se prijavilo za služenje vojske.
Za sada vojska ima oko 6.700 uniformisanih pripadnika i 17.400 rezervista u vojnim i jedinicama Nacionalne garde. Zvaničan stav države jeste da neće slati vojne pozive za obavezno služenje sve dok se dovoljan broj ljudi javlja dobrovoljno.
Litvanija
Još jedna od retkih zemalja koja je ukinula vojnu obavezu, 2010, pa vratila 2015. godine je i Litvanija, a kod njih, među vojnim obveznicima, regrute bira kompjuterski program.
Od ukupno 23.000 mladih Litvanaca koji godišnje stasaju za vojsku, samo 3.500 do 4.000 služi u oružanim snagama. Poslodavci dobijaju šestomesečnu subvenciju ukoliko njihov zaposleni bude odabran za služenje vojske. Za sve regrute vojni rok traje 9 meseci.
Belorusija
Jedan od najrigidnijih sistema ima i Belorusija, koja nikada nije ukidala vojni rok i gde godišnje za vojsku stasak 45.000 mladića. Vojni rok traje 18 meseci za vojnike sa srednjom školom i 12 za visokoobrazovane.
Prema zvaničnim podacima 2020. godine i 2021. godine po 6.000 mladića je upućeno na služenje vojnog roka, a 2022. i 2023. po 10.000. Kazna za neodazivanje na poziv je do 5 godina zatvora.
Austrija
Građani Austrije su 2013. godine na referendumu odbili ukidanje obaveze služenja vojnog roka. Poslednjih nekoliko godina broj vojno sposobnih je oko 30.000 i u proseku 55 odsto ili 16.000 služi vojni rok od 6 meseci, a 45 odsto ili 14.000 civilni rok od 9 meseci.
Švajcarska
Jedna od najjačih tradicionalnih vrednosti Švajcarske je, kako RTS naovdi, upravo služenje vojske. I Švajcarci su na referendumu 2013. značajnom većinom odbili ukidanje vojne obaveze. Vojni rok traje 18 nedelja osnovne obuke i dodatnih 18 za rezervne podoficire i 22 nedelje za oficire. Posle toga mladi ljudi su devet godina rezervisti, a oficiri i podoficiri ostanu rezervisti i do 65 godine života u skladu sa činom i dužnostima.
Švajcarska je od početka 2023, uz katoličke i protestantske, uvela i vojne sveštenike za muslimane i Jevreje.
Zaposleni regruti dobijaju naknadu od šest franaka dnevno, a zakonom je zabranjeno dati otkaz regrutu ili rezervisti na obuci. Ko ne služi vojsku plaća porez od tri odsto od godišnje plate i to 11 godina zaredom. Civilna služba za one koji ulože prigovor savesti traje 180 dana.
Zvanični brojevi kažu da godišnje od 42.000 mladih koji napune 18 godina, 28.000 je sposobno za vojsku, a vojni rok služi 16.000.
Grčka
Najstroži sistem služenja vojnog roka ima Grčka. Oružane snage imaju svake godine oko 47.000 regruta. Vojni rok traje 12 meseci, civilna služba 15 meseci. Na egejskim ostrvima vojska se služi devet meseci. Skraćeno služe mladići u porodicama sa četvoro i više dece, vrhunski naučnici i regruti čiji su roditelji stariji od 70 godina.
Vojsku ne služe žene, monasi na Atosu, samohrani roditelji, očevi troje ili više dece i zdravstveno nesposobni za vojsku.
Od ukupno 59.000 mladih koji godišnje postanu punoletni, 80 odsto služi vojsku, a 20 čine nesposobni za vojsku, oslobođeni vojne obaveze i ljudi sa prigovorom savesti.
Kipar
Sličan i strog sistem ima Kipar. Severni deo ostrva je pod turskom okupacijom već 50 godina i zato nema opuštanja. Nacionalna garda Kipra broji 12.000 vojnika, a godišnje 5.100 mladića postane punoletno.
Vojni rok traje 14 meseci i u izuzetnim slučajevima zbog zdravstvenih ili porodičnih razloga može biti kraći.
Turska
U Turskoj obavezni vojni rok traje 6 meseci. Služi se u vojsci i u Žandarmeriji koja je u miru potčinjena Ministarstvu unutrašnjih poslova. Regruti posle odsluženja prelaze u rezervu ili konkurišu za posao u vojsci ili žandarmeriji.
Medijske procene na osnovu intervjua vojnih zvaničnika govore da u vojsci u svakom trenutku ima oko 200.000 regruta. Vojnici ne idu na borbene dužnosti, odnosno ne učestvuju u borbama protiv kurdskih pobunjenika.
Moldavija
Iako više godina radi na ukidanju obaveze služenja vojnog roka, Moldavija zbog ograničenih finansija i dalje poziva regrute i ima vojnu obavezu.
Vojni rok traje 12 meseci i tokom 2023. godine uniformu je obuklo oko 2.750 Moldavaca. Kako godišnje 12.000 mladih postane punoletno, činjenica je da većina ne služi vojsku i da se vojska u realnosti služi dobrovoljno.