Šef evropske diplomatije Žozep Borelj otvoreno je optužio Izrael da je finansirao palestinsku grupu Hamas.
"Hamas je finansirala izraelska vlada u pokušaju da oslabi palestinske vlasti", rekao je Boljelj tokom govora na španskom Univerzitetu u Valjadolidu, a preneo "Pai".
Borelj je naglasio i da je stvaranje palestinske države neophodno kako bi se rešio tekući sukob.
"Jedino rešenje je stvaranje dve države koje dele zemlju za koju su umirali 100 godina", rekao je Borelj, napominjući da to rešenje mora biti "nametnuto spolja".
Izraelska vlada, međutim, snažno odbacuje Boreljove optužbe.
"Borelj greši. Daleko od toga da je premijer Benjamin Netanjahu nastojao da ojača Hamas, kao što je to izjavio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, već je on udario na Hamas u tri vojne operacije velikih razmera, i to 2012, 2014. i 2021. godine. Posle 7. oktobra i masakra nad više od 1.000 Izraelaca i više od 250 talaca, Netanjahuov ratni kabinet je naredio izraelskoj vojsci da ih potpuno uništi", ističe glavni Netanjahuov savetnik za spoljnu politiku Ofir Falk.
Tvrdnje da je Netanjahuova vlada dozvolila finansiranje Hamasa, kao i da je aminovala katarsko finansiranje Gaze, ranije su iznosili i izraelska opozicija, kao i analitičari i mediji poput "Njujork tajmsa".
Izraelski zvaničnici kažu da je to bio deo politike koju je većina vodećih izraelskih političara prihvatila kao mogući način "moderiranja" Hamasovih postupaka, pod pretpostavkom da će tako kod ove grupe "ublažiti ideološki žar".
"Izrael je dozvolio da u Gazu od 2018. godine uđu koferi sa milionima katarskog novca, i to kako bi održalo krhko primirje sa Hamasovim liderima iz Pojasa", navodi se u tekstu "Tajmsa" objavljenom još osmog oktobra, odnosno samo dan nakon što je Hamas napao Izrael.
Netanjahu je oštro negirao da je dozvolio Kataru da finansira Hamas ne bi li Palestince podelio na rivalske političke tabore. Ipak, on je 2019. godine na jednoj konferenciji rekao da svako ko želi da spreči uspostavljanje palestinske države treba da podrži jačanje Hamasa.