Šefica evropske komisije Ursula Fon der Lajden i predsednik Saveta EU Šarl Mišel ponovo će, izgleda zaigrati "muzičke stolice", kao i pre nekoliko godina, kada su se u gostima kod turskog predsednika Erdogana na očigled celog sveta otimali oko fotelje.
Iako je "Sofagejt" Ursulu tada ostavio obrukanu na drugorazrednom kanabeu, dok se Mišel baškario u stolici pokraj turskog lidera, predstojeći evropski izbori mogli da budu prilika da mu Ursula "uzvrati udarac" tako što neće ni ustati sa fotelje na koju njen kolega planira da sedne.
"Politiko", naime, piše da će predsednica Evropske komisije najverovatnije pokušati da obezbedi i drugi mandat na poziciji šefa izvršne vlasti Evropske unije, a očekuje se da će kandidaturu objaviti 19. februara na skupu Hrišćansko-demokratske unije. Uz Mišela koji je najavio učešće u trci za jednu od vodećih funkcija u Evropi, Ursulin rival biće i komesar EU za zapošljavanje Nikolas Šmit.
Ako odluči da se kandiduje, Fon der Lajenova bi tada bila formalno nominovana za vodećeg kandidata EPP-a nakon glasanja na izbornom kongresu grupe u Bukureštu početkom marta.
Ali, čime se Ursula preporučila za drugi mandat?
Fon der Lajenova, čiji je politički uzlet počeo pod okriljem Angele Merkel, na poziciju šefa EK stigla je sa mesta ministra odbrane Nemačke.
Iako je izgledalo nemoguće da će Ursula na novoj funkciji nadmašiti popularnost sa prethodnog radnog mesta, na kome se proslavila "naoružavajući" (bez šale) drškama od metle vojnike koji učestvuju u vojnim vežbama – Ursula je poslednjih godina postala jedan od najpoznatijih evropskih zvaničnika i evropska "krizna menadžerka".
Ona je odgovor današnjice na Kisindžerovo čuveno pitanje "koga zovem kad zovem Evropu", drveni advokat Amerike u Uniji, i žena koja je najveća pretnja nacionalnom suverenitetu evropskih država, budući da EU polako pretvara u "Sjedinjene evropske države".
"Politiko" je tako nedavno pisao da Ursula gotovo da i ne zarezuje svoje komesare, kao i da otima odluke iz ruku nacionalnih vlada. Tako su na primer, sve rasprave o antiruskim sanckijama uglavnom bile pod velom tajne dok god ona ne bi odlučila da je vreme da ih stavi pred članice.
"Ona se sve više ponaša kao da je kraljica", šuškaju po medijima evropski zvaničnici, iako je jedini koji javno iskazuje svoje nezadovoljstvo Ursulinim ponašanjem mađarski premijer Viktor Orban.
"Dok je slušamo kako govori, kao da govori lider Evrope. A ona je ustvari naša zaposlena, naš plaćeni radnik čiji je posao samo da izvršava ono što mi odlučujemo", rekao je Orban.
Fon der Lajenova, međutim, odlučuje samostalno. Tako je nedavno otišla u Izrael i pružila apsolutnu podršku tamošnjem premijeru Benjaminu Netanijahuju – iako je pitanje izraelskog rata u Gazi jedno od pitanja oko kojih su evropske vlade najviše sukobljene. Na sve to, spoljna politika, čak i ne spada u Ursulin opis posla.
Baš je tako, na primeru Izraela, i pokazala koliko je nedosedna - kada je rusko bombardovanje prekinulo isporuku struje Ukrajini, ona je to nazvala "terorističkim akcijama", da bi zatim čvrsto podržavala Netanijahua, dok je sprečavao da stadalnici iz Gaze dobijaju hranu, vodu i električnu energiju.
Ursula je u Briselu svoja na svome, budući da joj je i otac svojevremeno bio zvaničnik Evropske unije, ali je interesantnija grana njenog porodičnog stabla, deo koji, kako je "Forin polisi" svojevremeno pisao - "prati nasleđe moći i brutalnosti", uključujući ne samo neke od naznačajnijih nemačkih nacista, već i neke od najvećih britanskih trgovaca robljem, kao i robovlasnike, poput porodice Ladson.
Ursulin stav o Rusiji, donekle je, naime, uslovljen genima. Njen deda, Joakim Frajher fon der Lajen je bio visoki nacistički zvaničnik i od jula 1942. okupacioni administrator okruga Lavov u Galiciji u Ukrajini. A znamo da su se Rusi oduvek borili protiv nacista.
Kada je svojevremeno rekla da "s Rusima treba razgovarati sa pozicije sile", Sergej Šojgu ju je lakonski posavetovao da "pita dedu kako je to s Rusima razgovarati sa pozicije sile".
Nije nju, međutim, sramota mračne porodične istorije - jer Ursula je svojevremeno Londonsku školu ekonomije upisala pod imenom Rouz Ladson, ponosno ističući prezime svojih predaka robovlasnika.
Šta zaista misli o nacistima, možemo samo da nagađamo.
Njene kolege kažu da se Ursula i sama ponaša kao gonič robova – spava u prostoriji bez prozora pored kancelarije, redovno tražeći od osoblja da u petak uveče priprema izveštaje za nedeljne jutarnje sastanke o politici.
"Želim svoj život nazad. Svakog meseca mi se sve više posla nagomilava. Njoj je stalo do vlasti i njenog nasleđa, a ne do nas", žalio se "Forin polisiju" jedan od njenih potčinjenih.
Interesantno je, međutim, da Ursulu veliki broj nacionalnih država doživljava kao snažnog i energičnog lidera i jednog od najuspešnijih šefova EK, iako se ispostavljalo da su sve njene odluke zapravo samo vodile ka razbijanju evropskog jedinstva.
Još se kritikuje njeno samoinicijativno obećavanje Ukrajini članstva u EU, koje je kasnije dovelo do velikih previranja u bloku, a ništa bolje nije prošao ni njen "krizni menadžment" u doba pandemije.
Kako je u doba kovida poslovala šefica EK, pokazalo se kada je "Njujork tajms" otkrio kako je razmenjivala sa direktorom "Fajzera" Albertom Burleom ne bi li sklopili najveći posao o kupovini vakcina, vredan milijardu dolara.
List je kasnije tužio Fon der Lajenovu, tražeći joj na uvid SMS poruke, ali sve su prilike da su te poruke nestale, budući da su Fon der Lajenovoj (izgleda da je veliki fan "kuckanja") - i na prethodnom poslu, usled afere oko nepropisne dodele državnih ugovora – nekim čudom sa čak dva telefona, magično nestajale poruke.
"Ginekolog koji se pretvara da je šefica EU" (kako ju je nazvao Dmitrij Medvedev), Ursula Fon der Lajen, lako je bljesnula na toj poziciji s obzirom na to da je njen prethodnik Žan Klod Junker, kako su "zlobnici" tvrdili, veći deo mandata bio fokusiran na to da ostane trezan.
Teško da će joj, međutim, neporočan život majke sedmoro dece pomoći da se domogne iz drugog mandata, budući da su Mađari još prošle godine najavili da njihova podrška trenutnoj šefici EK nije nešto što se podrazumeva.
"Ona sada gura sopstvenu političku agendu po pitanjima geopolitike, odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, rata, sankcija, ne pitajući države članice", rekao je tada savetnik mađarskog premijera Balaš Orban.