Rat s Rusijom je sve bliži, a Britanija bi u takvom sukobu izgubila jer su njene odbrambene snage nesposobne za borbu, ukazuje britanski "Telegraf".
List navodi i da je zapadna odlučnost da podržava Ukrajinu koja se očajnički bori da ojača svoju odbranu, ali i da ostane uz izraelske snage koje se bore za napredak u Gazi, sve više pod znakom pitanja.
Opsežna vojna podrška koju je Kijev dobijao od svojih zapadnih saveznika – uključujući i Britaniju – sada je sve stidljivija, a kako se sukob približava drugoj godišnjici, Ukrajina se suočava sa sve ozbiljnijim nedostatkom oružja i zabrinjavajućim znacima da podrška sa Zapada slabi.
"Telegraf" ukazuje da je slična situacija i u Gazi, gde, uprkos žestini izraelskog vojnog napada, Izraelske odbrambene snage i dalje nailaze na jak otpor Hamasa.
Verovatnoća da će podrška Zapada izbledeti i na ovom frontu, kako ukazuje britanski medij, "ubeđuje Hamas i njegove iranske finansijere da bi mogli da pobede".
"I Hamas i Teheran će biti podstaknuti nedavnim indikacijama da Bajdenova administracija želi da izraelski premijer Benjamin Netanjahu bude smenjen sa vlasti. I visoki šefovi izraelske obaveštajne službe skeptični su da IDF-ova operacija 'Mačevi gvožđa' može da postigne svoj krajnji cilj, odnosno uništenja Hamasa", ukazuje "Telegraf".
Zbog svega ovoga globalne pretnje su, kako list konstatuje "sve zloslutnije", a prioritet zapadnih sila poput Britanije, moralo bi da bude hitno jačanje vojnih resursa, "kako bi se uhvatili u koštac sa svim budućim neprijateljskim aktima, bilo da su to ruske operacije protiv NATO-a na istočnom krilu ili napadi na ključne saveznike koje bi podržavao Iran".
Britanija trenutno nema kapacitete da se suprotstavi rivalima - jer njene vojne snage su kratko rečeno, potpuno onemoćale.
Načelnik britanskog generalštaba Patrik Sanders, nedavno je u žestokoj kritici trenutnog stanja vojne spremnosti te države, rekao da višedecenijski rezovi u odbrani, znače da bi Britanija u budućnosti morala da se oslanja na "građanske armije" ako se umeša u sveopšti rat "sa neprijateljskom državom poput Rusije".
Poslednjih meseci, nekoliko istaknutih vojnih ličnosti, uključujući i admirala Roba Bauera, šefa vojnog komiteta NATO-a, objavilo je oštra upozorenja da Evropa treba da se pripremi za rat sa Rusijom, a takav stav je ove nedelje ponovio šef norveške vojske, koji je rekao da ističe vreme za odbranu Evrope od sve nepredvidljivijeg Putina.
Ipak, ne samo da je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva u procesu smanjivanja vojske na kapacitete najmanje još od Napoleonovog doba, već se tamošnje vojno rukovodstvo bori da prikupi dovoljno regruta "da zameni jadnih 72.500 potpuno obučenih vojnika koji će otići do sledeće godine".
Tu je i opasan nedostatak opreme, zbog koga bi novim regrutima, čak i ako bi bili angažovani bili nedostupni vitalni delovi obuke.
"Nije nezamislivo da bi regruti mogli da se suoče sa istim oskudicama kao i njihovi preci 1930-ih, kada je velika nestašica pušaka dovela do toga da paradirali sa metlama. I nemački Bundesver je 2015. godine doživeo ovu sramotnu sudbinu kada su njegovi vojnici koristili metle da prikriju nedostatak teških mitraljeza", ukazuje "Telegraf".