Američka administracija će, pod pritiskom klimatskih aktivista ali i predstojećih izbora na kojima Džozef Bajden traži novi mandat, na neodređeno vreme pauzirati izdavanje dozvola za nove terminale za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) duž američke obale.
SAD su najveći svetski izvoznik LNG-a. Evropska energetska kriza povećala je potražnju - jer zemlje traže načine da zamene gas iz Rusije - i pretvorila Stari kontinent u glavnog kupca američke robe.
Sa druge strane, više milijardi dolara vredna američka postrojenja za tečni gas postala su meta klimatskih aktivista koji tvrde da će se infrastruktura koja se brzo širi oslanjati na fosilna goriva u decenijama koje dolaze. Odluka Ministarstva energetike privremeno će zaustaviti 17 projekata koji čekaju odobrenje za nastavak.
"Fajnenšel tajms" navodi da je ovaj potez posledica pokušaja Džozefa Bajdena da obezbedi podršku mlađih i klimatski svesnih birača.
"Tokom ovog perioda, pažljivo ćemo razmotriti efekte izvoza LNG-a na troškove energenata, energetsku bezbednost Amerike i našu životnu sredinu", rekao je Bajden.
Iako je prirodni gas čistiji od drugih alternativa fosilnim gorivima, on i dalje oslobađa značajne količine ugljen-dioksida - najrasprostranjenijeg gasa staklene bašte - kada se sagori.
Bela kuća je saopštila da su trenutni ekonomski i ekološki modeli odeljenja za energetiku stari otprilike pet godina i da više ne uzimaju u obzir posledice na domaće troškove energenata ili najnovije procene emisija štetnih gasova. Administracija je dodala da želi da zaštiti od zagađenja zajednice koje žive u blizini novih izvoznih objekata.
Prošle godine SAD su nadmašile Katar i Australiju i postale vodeći svetski snabdevač LNG-om. Njihovih sedam operativnih terminala može da proizvede čak 87 miliona tona godišnje - dovoljno da zadovolji kombinovane potrebe za gasom Nemačke i Francuske. Još pet projekata koji su već odobreni i koji su u izgradnji dodaće još 63 miliona tona kapaciteta godišnje.
Šira američka gasna industrija kritikovala je odluku Bele kuće poručivši da pauze rizikuju da potkopaju evropsku energetsku bezbednost i da naškode pokušajima zemalja u razvoju da se odviknu od prljavijeg uglja.