"Politiko": Evropska komisija nema pokriće za zaplenu ruske imovine
Evropska komisija razmatra pravna rešenja koja bi opravdala konfiskovanje imovine ruske države i državljana zarad finansiranja Ukrajine, ali stručnjaci sumnjaju da za to postoji adekvatan pravni okvir.
O zapleni ruske imovine u EU se raspravlja već dugo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc su krajem oktobra pozvali na osmišljavanje "novog Maršalovog plana" za "oporavak, rekonstrukciju i modernizaciju Ukrajine" ruskim sredstvima, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ukazala da bi bilo kakvo konfiskovanje i zamrzavanje ruske svojine trebalo nazvati "krađom".
Kako saznaje "Politiko", ti planovi razrađivani su u novom dokumentu Evropske komisije gde se navodi da "prvi korak ka mogućem konfiskovanju" predstavlja pronalaženje načina za "bolje praćenje, identifikaciju, zamrzavanje i upravljanje ruskom imovinom".
Međutim, prva prepreka na putu ka otimanju privatne i državne ruske svojine, čija se vrednost procenjuje na oko 300 milijardi dolara, i koja podrazumeva zamrznuta ruska sredstva u Centralnoj banci, ali i sredstva i prihode sankcionisanih pojedinaca i entiteta, jeste to što za takav mehanizam trenutno ne postoji pravni okvir.
"Možda i postoji put kojim bi EU mogla da legalno konfiskuje zamrznutu imovinu prema međunarodnom pravu, ali on je verovatno uzak, dug i neproveren", smatra advokat iz firme "Hjuz Habard end Rid" Jan Dunin-Vasovic.
Ruska sredstva se ne mogu dirati bez saglasnosti Rusije
Brisel već sprema predloge da se izbegavanje sankcija vodi kao krivični prekršaj, ali "Politiko" navodi da bi to pri konfiskovanju ruske svojine pomoglo samo u slučaju izrečenih presuda, kojima bi prethodile godine parničenja i čiji ishod nije zagarantovan.
Većina ruskih sredstava spada pod strane investicije koje su zaštićene zakonom i međunarodnim sporazumima između Rusije i pojedinih zemalja EU.
Dalje, EK bi morala da utvrdi direktnu vezu između svakog pojedinačnog preduzeđa i konflikta u Ukrajini kako bi opravdala konfiskovanje, ukazao je profesor međunarodnog i ekonomskog prava i upravljanja na Univerzitetu u Amsterdamu Stefan Šil.
U dokumentu se dodaje da su zamrznute ruske rezerve u Centralnoj banci pokrivene konvencijom UN o pravnom imunitetu stranih država i njihove svojine.
"Prema međunarodnom pravu, prilično je jasno da bez saglasnosti Rusije ne možete koristiti ruska sredstva iz Centralne banke", dodao je Šil.
EU izmišlja novo krivično pravo
EU takođe razmatra uvođenje oporezivanja imovine koju sankcionisani pojedinci žele da prenesu van EU.
Ni takvo rešenje ne bi prošlo bez svojstvenih pravnih glavobolja, budući da bi ciljalo specifičnu grupu pojedinaca, a što je, kako navodi "Politiko", u suprotnosti sa odredbama o nediskriminaciji u međunarodnom pravu.
U tom slučaju, ruski državljani koji žele da povuku svoja sredstva iz EU mogli bi da se brane ljudskim pravom na imovinu.
"EU hoće da uvodi novo krivično pravo", zaključio je Šil, koji smatra da ni za jedan od ovih scenarija ne postoji valjan pravni presedan.
