Svet
Kako je omanuo Šolc: Nemačka politika sve nefunkcionalnija
Baš u periodu kada je Evropskoj uniji potrebna jaka Nemačka, ova zemlja proživljava jednu od najvećih kriza u novijoj istoriji
Nemačka politika je nestabilnija i napetija nego ikada u poslednje vreme, a kancelar Olaf Šolc umesto da, kako je obećao, vodi zemlju kroz eru stabilnosti, lider je države koja se bori sa protestima i štrajkovima, nadolazećim ekonomskim problemima, pa i nemačkom krajnjom desnicom.
I to baš u trenutku kada je EU, kako "Politiko" ukazuje, nemačko vođstvo najpotrebnije još od Hladnog rata. Drugim rečima - nema goreg momenta da nemačka politika postane nefunkcionalna, a sve su tendencije da, nakon nedavnih protesta poljoprivrednika koji su podelili državu, upravo takva i bude.
Iako je Nemačka i tokom dugog mandata Merkelove imala svoje turbulencije, za početak izbegličku i dužničku krizu u evrozoni – njena vladavina zasnivala se na pragmatičnom centrizmu i političkom konsenzusu.
Pod Merkelovom, uz SAD koje su garantovale odbranu Nemačke, zemlja je uspela da ostane bezbedna, a da za to nije ni morala da se žrtvuje. Jeftina energija iz Rusije i neopterećena globalna trgovina pomogli su da nemačka industrija ostane konkurentna, a i uprkos tome što se u to vreme već bila rodila desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), niko nije mogao ni da zamisli da bi ta partija mogla postati popularna kao danas.
Sadašnji nemački lideri strahuju, međutim, da bi drugi Trampov mandat mogao Evropu, pa i Nemačku da ostavi bez američke odbrambene podrške. Uz to, izvozno orijentisana privreda zemlje, pogođena je visokim cenama energenata i bezbrojnim poremećajima globalne trgovine, pa je tako prošle godine Nemačka uspela da postane najveća svetska ekonomija sa najgorim učinkom, i to bez izgleda da se oporavi i predodređena za recesiju.
Nemačke ekonomske nevolje su pojačane nizom štrajkova mašinovođa koji zahtevaju kraće radno vreme, a među njima je i najduži šestodnevni štrajk u istoriji koji je zaustavio putničke i teretne vozove, dodatno ometajući lance snabdevanja. Portparol nemačkog državnog železničkog operatera nazvao je akciju "štrajkom protiv nemačke privrede".
U isto vreme, erodira poverenje naroda u sposobnost mejnstrim partija da se ovako ogromnim problemima bave. Nemačka koaliciona vlada, opterećena sukobima i budžetskom krizom koju je sama napravila, jedna je od najmanje popularnih u nemačkoj posleratnoj istoriji - baš kao što je Šolc jedan od najmanje popularnih kancelara.
Istraživanja pokazuju da poverenje građana u političke institucije naglo pada: samo 13 odsto Nemaca sada kaže da veruje političkim partijama.
To najbolje pokazuje i uspon AFD-a, a Nemci koji tu partiju vide kao ozbiljnu opasnost za republiku izašli su nedavno i na ulice i započeli masovne demonstracije, koje su podržali mejnstrim političari.
"Možda je ono što sada doživljavamo na ulicama poziv za buđenje demokratskom centru", rekao je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u intervjuu nemačkoj javnoj televiziji.
Ključno pitanje sada jeste, međutim, da li zakasnela buka može zaustaviti uspon krajnje desnice. Ankete kažu da AFD ima 21 odsto podrške na nacionalnom nivou, ali ta stranka ostaje na drugom mestu iza saveza desnog centra koji uključuje Hrišćansko-demokratsku uniju. U regionima Istočne Nemačke, partija vodi u anketama.
Čak je i mehanički Šolc, u prošlonedeljnom intervjuu nemačkom nedeljniku "Cajt" rekao da ne veruje da će se podrška AfD-a istopiti.
"Džin je izašao iz boce", rekao je.
Kontinuirano visoka podrška AfD-u, primećuje "Politiko", ukazuje na duboku podelu koja upravljanje zemljom čini sve izazovnijim. Politička fragmentacija se i pogoršava dolaskom novih populističkih partija, kao što je ona koju je ranije ovog meseca pokrenula bivša levičarska ikona Sara Vagenkneht, ukazuje ovaj medij.
Stranka, koja između ostalog zagovara i bliže odnose s Moskvom, planira da se takmiči na junskim izborima za Evropski parlament i na državnim izborima na istoku Nemačke. Ankete sugerišu da bi to mogla da bude velika nova politička snaga u zemlji, koja bi dodatno poremetila njen politički pejzaž.
