Svet
Zima nezadovoljstva evropskih poljoprivrednika: Zašto su francuski farmeri blokirali Pariz?
Pokušaji evropskih vlada da sprovedu evropsku zelenu agendu preko grbače poljoprivrednika naišle su na oštre reakcije širom kontinenta, a poslednja zemlja koja se našla na udaru njihovog nezadovoljstva je Francuska
Protesti poljoprivrednika šire se Evropom kao šumski požar, a talas njihovog nezadovoljstva zapljusnuo je i najvećeg proizvođača prehrambenih proizvoda u Evropi – Francusku.
Farmeri u toj zemlji su, nalik na svoje kolege u Nemačkoj, najavili blokade ključnih putnih pravaca i lokacija u okolini Pariza. Oni su izbacili veće količine poljoprivrednog otpada ispred državnih institucije, kao i bale sena ispred restorana brze hrane.
Najave blokada upalile su crvene lampice u Parizu, a ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je najavio da će u okolini francuske prestonice biti raspoređeno oko 15.000 policajaca.
Njihov primarni cilj biće sprečavanje poljoprivrednika da uđu u sam Pariz, ali i da blokiraju pijacu Rungi, najveću otvorenu tržnicu hrane u Evropi koja se prostire na čak 232 hektara i koja snabdeva veći deo francuske prestonice svežim voćem, povrćem i mesom.
Predstavnici dva najveća poljoprivredna sindikata u Francuskoj najavili su da će njihovi članovi iz regija u blizini Pariza, počevši od ponedeljka popodne, pokušati da blokiraju sve puteve koji vode do prestonice kako bi je stavili pod "opsadno stanje".
Francuski poljoprivrednici su se pobunili zbog velikog broja vladinih odluka, uključujući ukidanje subvencija za dizel, uvođenje dodatnih taksi na potrošnju vode i zabrane pojedinih pesticida i herbicida, u okviru evropskog sporazuma o zelenoj tranziciji.
Oni tvrde da veliki broj često kontradiktornih zakona i propisa ubija francuski poljoprivredni sektor. Vlada je pokušala da spreči dalju eskalaciju sukoba ukidanjem pojedinih nepopularnih mera, ali taj zaokret nije naišao na razumevanje poljoprivrednika.
Protesti poljoprivrednika postaju evropski trend
Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije za RT Balkan kaže da Francuska ima dugačku tradiciju protesta poljoprivrednika i to nije nikakva posebna novina, te da je jedina razlika su konkretni zahtevi, obim i dužina trajanja.
Ipak, oni poslednjih godina postali česta pojava i u drugim evropskim zemljama, koje pokušavaju da uvedu zakone o zaštiti životne sredine – najčešće preko grbače proizvođača hrane.
Farmeri u Holandiji, još jednoj od zemalja sa snažnim poljoprivrednim sektorom, već nekoliko godina protestuju protiv pokušava vlade da smanji emisije azota. Slični protesti poslednjih meseci su potresali i Nemačku, Poljsku, Rumuniju i Belgiju.
"Što se tiče aktuelnih protesta, oni dolaze u jednom nezgodom trenutku, zbog specifične situacije u kojoj aktuelni predsednik nema stabilnu većinu i mora da sarađuje sa drugim partijama kako bi donosio zakone. Ne zaboravimo i da su evropski izbori za par meseci, u junu", navodi on.
Nezadovoljstvo naroda ide naruku desnici
Protesti poljoprivrednika su naišli na kritike političkog establišmenta opsednutog "zelenom agendom" i borbom protiv klimatskih promena po svaku cenu, ali su dobili podršku partija na desnici.
Tako su poljoprivrednici dobili podršku partija poput Alternative za Nemačku (AfD) i Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, koja je pozvala na ukidanje sporazuma o slobodnoj trgovini koji proizvođače hrane suočavaju sa nelojalnom konkurencijom.
Dušan Gujaničić navodi da će se predstavnici poljoprivrednika sastati sa predsednikom Makronom kako bi pokušali da pronađu rešenje krize, ali da nije izvesno da će ti pregovori biti uspešni.
"Očekujem višednevne pregovore sa vlastima, ali je za sada je teško proceniti kako će se oni završiti. Poljoprivrednici imaju podršku javnog mnjenja, te mislim da se neće zadovoljiti polovičnim merama, tako da očekujem da će se ovo pretvoriti u prvi veliki test za novog premijera Atala i predsednika Makrona", smatra on.
Sagovornik RT Balkan smatra i da bi protesti mogli da imaju značajne posledice na rezultate izbora za Evropski parlament, koji će biti održani u junu i na kojima bi desnica, predvođena Nacionalnim okupljanjem, mogla da osvoji najveći broj glasova.
"Evropski izbori su blizu, to je sledeći politički test za predsednika Makrona. Glavne teme će biti cene, životni standard i migracije. Makron je u definitvno u defanzivi, a partije desnice će najverovatnije poentirati na aktuelnoj situaciji i nezadovoljstvu. Ti izbori su korisni i kao pokazatelj trenutnog raspoloženja", naglašava Gujaničić.
