Tri američka vojnika su poginula u napadu dronom na položaje u Jordanu, nedaleko od granice sa Sirijom, što je podstaklo pojedine američke zvaničnike da pozovu na odmazdu protiv Irana.
Prema podacima Pentagona, napad se dogodio u omanjoj ispostavi američke vojske poznatoj kao "Toranj 34", kada je povređeno najmanje 34 vojnika.
Kako je navela američka Centralna komanda (CENTKOM), 350 pripadnika američkog vazduhoplovstva je raspoređeno u obližnjoj ispostavi "Toranj 22", gde "sprovode mnoge važne zadatke, uključujući pružanje podrške koaliciji kako bi se trajno porazila Islamska država".
Jordanski zvaničnici tvrde da se napad nije dogodio u njihovoj državi, već u Siriji, što američki zvaničnici demantuju.
"Vašington post" je preneo da je odgovornost preuzelo Islamski otpor i Iraku – koalicija oružanih grupa u toj zemlji za koje se veruje da su bliske sa Iranom.
Kako piše "Risponsibl stejtkraft", portal američkog Kvinsi instituta, američke baze u Iraku i Siriji našle su se na udaru više od 130 napada od početka sukoba u Gazi 7. oktobra prošle godine. Uglavnom je reč o napadima raketama, dronovima i balističkim projektilima, u kojima je ranjen manji broj američkih vojnika.
Procenjuje se da u se u ovom trenutku u Siriji nalazi oko 900 američkih vojnika, dok je njihov broj u Iraku oko 1.500. Kritičari navode da se, bez jasne strategije i opravdanja njihovog prisustva utom zemljama, oni nepotrebno stavljaju u opasnost.
"Biće razumljivih poziva na osvetu i protivudare, a Bajden će gotovo sigurno krenuti tim putem. Ali, to znači da će Amerika biti uvučena u beskrajni rat", rekao je Trita Parsi iz Kvinsi instituta.
On dodaje da bi odmazde protiv militanata u Iraku i Siriji Ameriku stavilo na put ka ratu koji nije u njenom interesu i koji ne može da priušti.
Dan Depetris iz tink-tenka "Difens prajoritis" smatra da će "SAD pre ili kasnije odgovoriti na ovaj napad, ali da će ti udari biti kratkoročne mere".
"Jedini lek koji bi sprečio dalje gubitke u budućnosti je da (američke trupe) napuste Siriju", dodao je on.
Pukovnik u penziji Danijel Dejvis takođe smatra da bi odmazda bila loša opcija. "Čvrsto verujem da moramo da premestimo te trupe negde drugde na Bliskom istoku, gde one nisu tako ranjive i lake mete za Iran", naglasio je on.
Dejvis je naglasio i da bi udar većih razmera protiv Irana dodatno zapalio situaciju, kao i da niko ne razmišlja o tome šta bi bio sledeći korak.
Den Koldvel, veteran iz Iraka i nekadašnji pomoćnik u Kongresu, već godinama se zalaže za povlačenje američkih trupa iz te zemlje, za koje smara da nemaju jasnu misiju – pogotovo zato što u Siriji nije došlo do promene vlasti, te da je predsednik Bašar el Asad i dalje na toj funkciji.
"Oni koji vode našu spoljnu politiku — i civilnu i vojnu — drže se zablude da postoji nešto pozitivno što se može spasti kada je reč o olupini američke politike u Iraku i Siriji. Zadovoljni su da neke od naših najboljih (vojnika) daju mašini za mlevenje mesa kako bi održali tu fantaziju", smatra on.