Oružane snage Ujedinjenog Kraljevstva se već nekoliko godina suočavaju sa nedostatkom ljudstva i sve manjim brojem mladih ljudi zainteresovanih da stupe u vojsku, pa je tako broj vojnika sa 179.000 iz 2012. godine, pao na 142.000 u 2023.
Ovo je navelo pojedine visoko pozicionirane vojne zvaničnike da sve više govore o "regrutaciji" (obaveznom služenju vojnog roka) ili stvaranju "građanske vojske", kao metodima za popunu sastava oružanih snaga, pogotovo zbog kako navode "mogućeg sukoba NATO i Rusije", prenosi "Skaj njuz".
Načelnik generalštaba britanske vojske general Patrik Sanders, smatra da bi takav konflikt bio "poduhvat za čitavu naciju", što je pokrenulo niz pitanja i debatu o ponovnom uvođenju vojnog roka.
Regrutacija je u UK prvi put uvedena u januaru 1916. godine, za vreme Prvog svetskog rata i tada su svi neoženjeni muškarci starosti od 18 do 41 godine bili u obavezi da stupe u vojsku. Izuzeti od službe bili su samo radnici u određenim sektorima i oni koji su označeni kao zdravstveno nesposobni, a nakon nekoliko meseci regrutovani su i oženjeni muškarci. Tada je broj ljudi u britanskoj vojsci porastao na 2,5 miliona, a regrutacija je okončana tek 1920. godine.
Vraćanje regrutacije usledilo je neposredno pre Drugog svetskog rata, tačnije u maju 1939. godine kada su neoženjeni muškarci starosti od 20 do 22 godine bili u obavezi da se prijave za vojnu obuku. Po izbijanju rata u septembru, regrutacija je proširena na sve muškarce starosti od 18 do 41 godine (kasnije do 51 godine), a posle toga i na neudate i žene bez dece starosti od 20 do 30 godina, pa je broj ljudi u vojsci dostigao 1,5 milion.
Regrutacija je zvanično ukinuta u januaru 1949. godine, a u mirnodopskim uslovima uvedena je "državna služba", koja je podrazumevala da svi muškarci starosne dobi od 17 do 21 godine služe rok u trajanju od 18 meseci u oružanim snagama. Ova praksa ukinuta je 1960, a poslednji regruti napustili su vojsku 1963. godine.
U oba slučaja radi se o obaveznom služenju vojnog roka, iako se korišćenjem različite terminologije pokušava napraviti suštinska razlika između dve gotovo identične vrste služenja.
Kakve su šanse da se obavezna služba ponovo uvede u Velikoj Britaniji?
Budući da je ukinuta pre više od 60 godina, upitno je da li bi Vojska UK imala kapacitete za smeštaj velikog broja regrutovanih vojnika, međutim, prema mišljenju mnogih stručnjaka vraćanje regrutacije je jedini način da se trajno reši problem manjka ljudstva.
Bivši ministar odbrane Velike Britanije Majkl Felon je za "Skaj njuz" izjavio da je vreme da se "zamisli nezamislivo" i razmotri uvođenje obavezne regrutacije.
"Britanske oružane snage su se tradicionalno oslanjale na dugačku službu, dobrovoljce i profesionalne vojnike sa bogatim iskustvom i svi bi želeli da se to nastavi. Ipak, imajući u vidu situaciju u svetu i smanjivanje budžeta za odbranu od kraja Hladnog rata, vreme je da se prevaziđu mnoge kulutrološke pretpostavke i ozbiljno razmotri regrutacija".
"Ukoliko vojska ne uspe da poboljša način na koji regrutuje dobrovoljce, pre ili kasnije naročito ako dođe do sukoba, moraće da traži druge metode", dodaje Felon.
Sa druge strane, trenutni ministar odbrane UK Džejms Hapi smatra da je svaka priča o ponovnom uvođenju regrutacije ako dođe do sukoba NATO i Rusije - "besmislica", i dodaje da UK "odavno ima planove" pripremljene za "mobilizaciju dobrovoljaca". On takođe navodi da ne postoje planovi da se promeni "ponosna dobrovoljačka tradicija britanske vojske".
Međutim, sve manji broj "ponosnih dobrovoljaca" iz godine u godinu ukazuje da bi u slučaju sukoba većih razmera Velika Britanija bila u ozbiljnom problemu. Ovome u prilog govore i rezultati poslednjih istraživanja, prema kojima je deo populacije UK koji bi se borio za svoju državu u ratu svega 27 odsto.
Kao jedan od načina da se prevaziđu problemi sa nedostatkom ljudstva, često se navodi koncept "građanske vojske". Prema rečima britanskih zvaničnika u pitanju je "dobrovoljačka vojska", a takvu vojsku Velika Britanija imala je "u prošlosti" navodi profesor Majkl Klark.
Ostaje nejasno kako se ova građanska vojska razlikuje od trenutnog koncepta dobrovoljne regrutacije, koji ne daje nikakve rezultate, pa treba imati u vidu da ta dobrovoljačka vojska u slučaju rata sa Rusijom, možda i ne bude popunjena dobrovoljcima.