Svet
Zašto su SAD poslale šefa CIA da vodi pregovore između Izraela i Hamasa?
Bernsov angažman dokaz žalosnog stanja američke diplomatije i pada "meke moći"
Američki predsednik Džozef Bajden poslao je u inostranstvo svog direktora CIA Vilijama Bernsa, koji je bio državni sekretar i zamenik državnog sekretara za vreme predsednika Baraka Obame, da pokuša da postigne dogovor između Izraela i Hamasa.
Detalji o tome šta je tačno Berns razgovarao sa visokim diplomatskim i obaveštajnim zvaničnicima iz Egipta, Katara i Izraela za sada nisu poznati. Međutim, navodi se da bi najnoviji predlog Izraela predviđao 60-dnevnu pauzu u borbi u zamenu za postepeno oslobađanje više od 100 zarobljenika koje Hamas još drži.
Prisustvo šefa CIA, smatra politički komentator Bredli Blankenšip, ukazuje na loše stanje američke diplomatije i nedostatak kompetencije Stejt departmenta.
Činjenica da se direktor CIA tako intimno uključio u pregovore između Izraela i Hamasa zabrinjava i mogla bi da se protumači kao znak da SAD zapravo nisu zainteresovane za pravu diplomatiju, već pokušavaju da prete liderima Hamasa. Istovremeno, to pokazuje da Stejt departmentu nedostaje potrebno vođstvo i znanje da se nosi sa ovom situacijom.
Dok je Berns vodio pregovore između Izraela i Hamasa, državni sekretar Entoni Blinken bio je u zapadnoj Africi u, kako navode analitičari, pokušaju Vašingtona da ojača transatlantsku trgovinu u svetlu nestabilnosti na Bliskom istoku. Takođe se držao istog dosadnog scenarija u pogledu Kine, pozivajući se na "diplomatiju zamke duga" i nepoštene radne i trgovinske prakse.
U međuvremenu, demonstranti su sedeli ispred Blinkenove kuće u Arlingtonu tražeći prekid vatre u Gazi – očigledno nesvesni da on trenutno čak i nije jedini koji vodi diplomatske napore.
Očigledan je nedostatak Blinkenovog vođstva u trenutku sukoba u Gazi, dok američki vojnici ginu na Bliskom istoku, a međunarodna trgovina je ugrožena napadima Huta u Crvenom moru. Činjenica da je CIA morala da se umeša u ovom trenutku pokazuje žalosno stanje američke diplomatije, naglašavajući postepeni, ali neizbežni pad američke meke moći, zaključuje analitičar.
