U proteklih godinu dana Iran je uspeo da poveća proizvodnju nafte na petogodišnji nivo od oko 3,2 miliona barela dnevno, zaradivši milijarde dolara uprkos američkim sankcijama usmerenim, bar na papiru, na iransku naftnu industriju.
Taj novac, piše "Blumberg", finansira ne samo Iran već i njihove saveznike u Siriji, Iraku, Jemenu i Libanu.
Posle napada na američku vojnu bazu u Jordanu, za koji Vašington krivi Iran, predsednik SAD Džozef Bajden obećao je odlučan odgovor. Bajdenu će njegovi vojni saradnici ponuditi niz opcija, među njima i targetiranje naftne industrije – druge po veličini posle SAD, navodi "Blumberg".
Interesantno je, ipak, kako je Iran uspeo da prodajom sankcionisane nafte zaradi, prema nekim konzervativnim procenama, oko 10 milijardi dolara.
Postoje tri teorije.
Jedna kaže da je Vašington zatvorio oči na sprovođenje sankcija, koristeći priliv petrodolara kao šargarepu da dovede Iran za pregovarački sto za novi nuklearni sporazum.
Otkako je Bajden na vlasti, iranska proizvodnja je porasla za skoro 50 odsto (Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je 2023. Iran dnevno proizvodio 445.000 barela više nego 2022). Uz to, iranska naftna industrija imala je koristi od snižavanja cena benzina uoči američkih izbora 2023.
Druga teorija je da je Bajdenova administracija bila prinuđena da sklopi pakt sa đavolom. Prošle godine, prioritet u Vašingtonu je bio smanjenje cena nafte kako bi se nanela šteta Rusiji, a veća proizvodnja u Iranu bila je jedini način da se posao završi.
Treća teorija kaže da je Iran postao pametniji, pronalazeći načine da zaobiđe sankcije, a Vašington nije uspeo da smanji jaz.
U svakom slučaju, čini se da je Bela kuća saučesnik akcijom ili nekompetentnošću. Amerika je subvencionisala borbu Irana protiv Amerike.