Ostvaruju (li) se teorije zavere: Šta sve može "Telepatija", Maskov čip u mozgu

Ilon Mask je objavio da je njegov "Neuralink" čip prvi put uspešno ugrađen u ljudski mozak, navodeći da će se prvi proizvod ovog ambicioznog startapa zvati "Telepatija" i da će omogućiti korisnicima da putem misli kontrolišu svoje telefone, kompjutere, televizore i druge "pametne" uređaje.

Milijarder je na svojoj društvenoj mreži "Iks" objavio da će prvi korisnici biti oni koji su izgubili motornu funkciju, dodavši: "Zamislite da je Stiven Hoking mogao da komunicira brže od hitrog daktilografa ili aukcionara. To je cilj." 

Do ovakvog razvoja događaja dolazi u trenutku kada je entuzijazam za Maskov projekat počeo da jenjava, budući da je milijarder najavljivao ugradnju svog čipa u ljudski mozak još od 2019. godine, dok su "Neuralinkovi" konkurenti, uključujući "Sinhron" i "Blekrok neurotek", u međuvremenu to i uradili, piše "Blumberg". 

Međutim, ono što ističe Maskov proizvod je to što elektrode zadiru nekoliko milimetara u mozak i ciljaju pojedinačne neurone, dok se kompetitorski proizvodi postavljaju na površinu mozga i registruju signale grupa neurona. To bi, u teoriji, značilo da će Maskov proizvod preciznije "čitati misli" korisnika i samim tim im omogućiti detaljniju kontrolu pri "telepatskom" korišćenju digitalnih uređaja.

Iako se na sličnoj tehnologiji radi već decenijama, "Telepatija" je načinila značajan korak ka konceptu po kojem nosi ime. Ova tehnologija funkcioniše tako što čip čita signale iz neurona i šalje ih "Neuralnik" aplikaciji koja ih dekodira i pretvara u komande. 

Čip se ugrađuje putem posebnog hirurškog robota, a puni se bežično.

Od pomoći osobama sa invaliditetom do sjedinjenja sa veštačkom inteligencijom?

Nakon što je "Neuralink" uspešno ugrađen u mozak majmuna koji su putem ovog proizvoda uspešno igrali video igre isključivo putem misli — zbog čega su ga oštro kritikovale grupe poput Odbora lekara za savesnu medicinu, koji su tvrdili da su mnoge od hirurških procedura na primatima bile aljkave — Maskov startap je u maju dobio dozvolu od Uprave za hranu i lekove (FDA) SAD da započne testove na ljudima.

Krajem godine je objavio poziv za pacijente sa kvadriplegijom izazvanom povredom cervikalne kičmene moždine ili amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) koji bi dobrovoljno učestvovali u istraživanju.

Sada, Mask javlja da se prvi nosilac "Neuralink" čipa uspešno oporavlja nakon ugradnje čipa, kao i da čip pokazuje "obeđavajuće" rezultate pri registrovanju neuronskih signala.

Mask je u svojim prognozama o uticaju "Neuralinka" na društvo govorio da bi ta sprava, pored olakšavanja života paralisanim, i, kasnije, pojedincima sa gubitkom vida i sluha, jednog dana mogla dovesti do spajanja ljudske i veštačke inteligencije, ali to ne znači da je ovaj scenario i blizu.

Štaviše, biće potrebne godine dok "Telepatija" ne postane čak i komercijalno dostupna, napominje "Blumberg".

Ispitivanje proizvoda na ljudskim subjektima, tokom kojeg bi "Neuralink" trebalo da utanači konačni dizajn sprave, bi moglo da traje do godinu dana. Sledeći korak bi zatim bio sprovođenje studije izvodljivosti, a zatim i konačne studije kojom bi se utvrdila efikasnost i regulatornom telu pružila argumentacija za masovnu proizvodnju i prodaju.

Stoga, put do komercijalizacije "Telepatije" bi mogao potrajati pet do deset godina, zaključuje američki medij. Samim tim, ne može se ni reći da nam singularnost sa veštačkom inteligencijom baš kuca na vrata, ali je svakako bliže domenu pojmljivog nego što je ikada bila.