Nova vladina agencija za "zaštitu mađarskog suvereniteta" koja počinje sa radom 1. februara imaće loš efekat na demokratiju u ovoj zemlji, upozoravaju kritičari čije stavove prenosi "Juraktiv".
Među prvima čije se mišljenje navodi je američki ambasador u Budimpešti Dejvid Presman koji je rekao da ovakav potez čini da "zakon o stranim agentima Moskve izgleda blag". Zabrinuti su i Reporteri bez granica koji smatraju da je to "nova, opasna provokacija premijera Viktora Orbana".
Najnoviji zakoni koji treba da suzbiju strani uticaj doneti su uoči ključnih lokalnih i izbora u Evropskoj uniji. Oni predviđaju osnivanje Kancelarije za zaštitu suvereniteta koja će imati zaduženje da "otkrije i istraži organizacije koje primaju novac iz inostranstva s ciljem da utiču na izbornu volju birača".
Orbanova stranka Fides obrazložila je da će propisi "zatvoriti rupu" u "izbornoj prevari" nakon tvrdnji da su opozicione partije primale novac od nevladine organizacije iz Sjedinjenih Američkih Država tokom izbora 2022. godine.
Ali kritičari strahuju da će zakon onemogućiti rad grupa za ljudska prava i drugih zavisnih od novca iz inostranstva. Tako iz mađarskog Transparensi internešenela uočavaju da se dobijanje novca iz inostranstva predstavlja kao nešto što dovodi u pitanje legitimitet.
Novu agenciju vodiće politikolog Tamaš Lanci, kojeg "Jurkativ" opisuje kao kontroverznog, poznatog kao glavnog urednika sada zatvorenog nedeljnog ekonomskog magazina, koji je, kako dodaju, podržavao Orbana.
Lanci je 2018. objavio imena 200 uposlenika civilnog društva, akademika i novinara povezujući ih sa američkim finansijerom i "dobrotvorom" Džordžom Sorošom. Sud je listu ocenio kao zastrašivanje i nešto što je nezakonito.
Agencija će imati široka ovlašćenja da prikuplja informacije, sarađuje sa drugim državnim agencijama i pravi izveštaje. Korisnici stranih fondova i oni zabrinuti za mađarsku demokratiju smatraju da će Lanci nastaviti sa "klevetničkim kampanjama", dok im on odgovara da su to "predubeđenja".
Sama agencija nema nadležnosti da kažnjava, ali kandidatima na izborima koji prime novac iz inostranstva preti do tri godine zatvora.
Drugi strah s kojim nas upoznaje tekst "Juraktiva" je bojazan za slobodu medija u Mađarskoj. Medijske kompanije bi mogle da budu značajno "osakaćene" traženjem da dostave neograničenu količinu podataka, kako se navodi, i stvaranjem na taj način ogromnog posla za njih. Stručnjak iz Mertek medija monitora Anješ Urban, koja je iznela ovu konstataciju, dodala je da bi to moglo da uplaši novinare i odvrati ih od bavljenja osetljivim temama kako bi izbegli da dođu pod lupu državne agencije.
Deset mađarskih medija upozorilo je u otvorenom pismu da bi zakon mogao ozbiljno da ugrozi slobodno novinarstvo.
Organizacijama za nadzor u Mađarskoj potreban je novac iz inostranstva jer je volja javnosti da im doniraju sredstva na veoma niskom nivou, a NVO koje kritikuju vladu ne mogu da dobiju sredstva od iste, vajkaju se iz Transparensi internešenela.
"Njima je nezamislivo da dobijamo novac iz inostranstva za praćenje i izveštavanje o borbi protiv korupcije bez bilo kakvih instrukcija o tome kakvi treba da budu zaključci", kaže Mikloš Ligeti iz Transparensi internešenela.
Verovatno da nisu samo Mađari ti kojima je teško da prihvate bez zadrške da neko iz inostranstva daje novac iz čovekoljubivih i plemenitih pobuda iskorenjivanja korupcije u nekoj evropskoj zemlji i da svoja sredstva deli ne utičući na posao za koji se troše.
Kako bilo, osim NVO i slobodnih od vlade medija, i Evropski savet zabrinut je zbog mađarskih zakona. Oni su pozvali Budimpeštu da odustane od usvajanja takvog zakona jer predstavlja "značajan rizik za ljudska prava", ali je zakon ipak usvojen u decembru.
Zabrinuta je bila i Evropska komisija, iz koje su prošle nedelje najavili da u "odsustvu zadovoljavajućeg odgovora, neće oklevati da preduzmu neophodne korake" kako bi obezbedili ujednačenost sa zakonima EU.