Novi obračun mađarskog premijera i Brisela: Devet razloga zašto je Viktor Orban trn u oku EU

Veliki deo trzavica između Mađarske i ostatka bloka potiče od Orbanovog prijateljstva sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, što mađarski premijer ne krije

Evropski lideri pripremaju se za još jednu konfrontaciju sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom tokom razgovora o paketu pomoći Ukrajini vrednom 50 mililardi evra.

Paket, koji podržavaju svi lideri EU osim Orbana, samo je poslednji na dugoj listi sporova između Evropske unije i Mađarske, piše "Politiko".

"Bromansa" sa Putinom

Veliki deo trzavica između Mađarske i ostatka bloka potiče od Orbanovog prijateljstva sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, što mađarski premijer ne krije.

U trenutku kada je Ukrajina zapela sa svojom dugo najavljivanom kontraofanzivom, Orban je otputovao u Peking – u inat EU – gde se sastao sa ruskim liderom.

Sastanak je završen rukovanjem Orbana i Putina pred kamerama — javnim iskazivanjem prijateljstva koje je izazvalo bes u Briselu koji je to doživeo kao podrivanje jedinstvene podrške bloka Ukrajini.

Sankcije Rusiji

Mađarska ima duboke ekonomske veze sa Moskvom, posebno u energetskom sektoru, stoga nije ni čudo što Mađarska odugovlači na svakom koraku tokom pregovora o sankcijama EU.

Budimšešta je tako uspela da izdejstvuje da u najnoviji paket sankcija EU ne bude uvučena nuklearna energija, a najavila je i da će se protiviti ubacivanju aluminijuma u kaznene mere.

Članstvo Švedske u NATO

Osim što je prepreka u EU, Mađarska je takođe jedina članica NATO-a koja nije odobrila zahtev Švedske za članstvo u vojnoj alijansi.

Orban je nedavno podržao članstvo Švedske ali je predsednik parlamenta Laslo Kover upozorio da skupština neće žuriti sa glasanjem i formalnom ratifikacijom članstva.

Izrael

Mađarska je jedna od zemalja EU koja sprečava uvođenje evropskih sankcija protiv ekstremističkih izraelskih naseljenika, kao što je zabrana viza za zabranu putovanja u Evropu, usred naleta nasilja na Zapadnoj obali posle napada Hamasa 7. oktobra.

Ideju o sankcijama prvobitno je predložio u decembru visoki diplomata EU Žozep Borel. Međutim, zemlje članice su duboko podeljene po ovoj temi. Mađarska je, posebno, među najčvršćim saveznicima Izraela u bloku – zajedno sa Austrijom i Češkom.

Interesantno je da su SAD - najveći "prijatelj" Izraela – u decembru uvele zabranu izdavanja viza za izraelske ekstremiste.

Vojna pomoć Ukrajini

Budimpešta ne odustaje od svog stava da se odlučno protivi slanju oružja Kijevu i jedno vreme je uspela da uspori slanje osme tranše vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 500 miliona evra. Kako je prošle sedmice signalizirala da bi možda bila spremna da popusti, zvaničnici se sada nadaju da će pristati i na novu turu pomoći u vrednosti od 5 milijardi evra.

Medijske slobode

Mađarska je jedan od najžešćih kritičara novog pravilnika EU koji ima za cilj zaštitu medijskih sloboda. Razlog je jasan: Budimpešta je glavna meta regulativa Brisela koji je optužuje za gušenje sloboda i nezavisnih medija. Nova pravila EU stupiće na snagu, svidelo se to Orbanu ili ne – 2025. godine.

Vladavina prava

Mađarski premijer već duže vreme vodi borbu sa Briselom zbog kritika na račun vladavine prava u zemlji. Evropska komisija je u decembru 2022. zamrzla oko 22 milijarde evra fondova EU namenjenih Budimpešti kao kaznu. Mađarska je uspela da "izvuče" deo sredstava nudeći razmenu – podrška članstvu Ukrajine u EU u zamenu za deo fondova.

Sporazum o žitu

Zajedno sa Poljskom i Slovačkom, Mađarska se prošlog septembra pobunila protiv odluke Komisije da ukloni ograničenja na uvoz žitarica iz Ukrajine.

Tri zemlje, koje se sve graniče sa Ukrajinom, tada su tvrdile da odluka EU ugrožava egzistenciju njihovih poljoprivrednika, koji su bili suočeni sa iznenadnim prilivom jeftinijih ukrajinskih proizvoda.

Budimpešta je od tada zadržala svoj stav, uprkos pritisku i Komisije i Ukrajine – koja je podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) – da ukine zabranu.

Pomoć Ukrajini

Ovo je trenutno goruće pitanje koje se EU lideri nadaju da će završiti ove nedelje, navodi "Politiko".

Na poslednjem samitu EU u decembru, Orban je stavio veto na paket vredan 50 milijardi evra koji je trebalo da obezbedi Ukrajini finansijski pojas za spasavanje u naredne četiri godine. Paketu je bila potrebna jednoglasna podrška lidera EU, a Orban se jedini usprotivio.

Od tada se Orban nateže sa ostatkom bloka kako bi izvukao što više ustupaka u zamenu za svoju podršku. Mađarska je ponudila nekoliko opcija, od kojih bi sve praktično dale Orbanu mogućnost da blokira finansiranje Ukrajine u kasnijoj fazi – opcija koja za druge zemlje EU ne dolazi u obzir.

Uoči samita evropskih lidera pojavilo se nekoliko "kompromisa" uključujući predlog Komisije da se stvori "kočnica za hitne slučajeve" koja bi omogućila bilo kojoj zemlji koja se protivi finansiranju Ukrajine da odloži isplate. Druga mogućnost je da Brisel posegne za članom 7 Ugovora o Evropskoj uniji i praktično suspenduje Orbanovo pravo glasa o odlukama EU.