SAD i Nemačka se opiru zahtevima NATO saveznika da se Ukrajini uputi poziv u Alijansu na predstojećem samitu, strahujući da bi taj potez mogao da izazove sukob punih razmera sa Rusijom, izvestio je "Forin polisi".
Pozivajući se na desetak sadašnjih i bivših zvaničnika, američki časopis navodi da Kijev i neki od njegovih najvatrenijih pristalica, uključujući Poljsku i baltičke države, zahtevaju prijem Ukrajine u Alijansu na ključnom samitu u Vašingtonu u julu.
Zagovornici brzog učlanjivanja Ukrajine u NATO tvrde da bi samo punopravno članstvo Kijeva moglo da natera Rusiju da okonča sukob, dok smatraju i da bi taj potez bio jeftiniji na duge staze od slanja oružja u nedogled.
Međutim, SAD i Nemačka, dva najbitnija saveznika Kijeva u pogledu vojne pomoći, se ne slažu sa tim ocenama, navodi "Forin polisi".
Zvaničnici u ovim zemljama navodno misle da sada nije pravi trenutak za pristupanje Kijeva, te da bi Zapad, pre svega, trebalo da se fokusira na snabdevanje Ukrajine oružjem.
"Forin polisi" dodaje da bi prijem Ukrajine u Alijansu mogao da izazove okršaj punih razmera između NATO-a i Rusije, zbog Člana 5 koji predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Američka publikacija navodi da je stanje dodatno komplikuje nekoliko članica EU, uključujući Mađarsku i Slovačku, koje se protive naoružavanju Kijeva.
Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je da bi članstvo Kijeva u bloku moglo da uvuče NATO u sukob. Njegov slovački kolega Robert Fico rekao je da bi taj potez mogao da izazove Treći svetski rat.
SAD su navodno pozvale članice EU da ne pokreću pitanje ukrajinskog članstva na samitu, tvrdeći da bi to moglo da razotkrije podele iza kulisa.
Moskva je u više navrata pozivala Zapad da ne pruža vojnu pomoć Ukrajini, navodeći da će to samo produžiti sukob. Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe rekao da je nastojanje Kijeva da se pridruži NATO-u, koje je upisano u Ustav kao strateški cilj Ukrajine 2019. godine, jedan od ključnih razloga za sadašnji sukob.