Kako bi se bilo šta u Evropskoj uniji postiglo ovih dana, potrebno je da mađarski premijer Viktor Orban ne bude prisutan u sobi kada se donose odluke, piše briselski "Politiko".
Ipak, da li EU može da na taj način zaobiđe jednog od svojih lidera? Da li je to održiv model? Da li ostali lideri jednostavno mogu da zaključaju Orbana u restoranu?
Sredinom decembra, nakon tročasovne diskusije o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom, nemački kancelar Olaf Šolc imao je predlog za mađarskog premijera: "Zašto ne bi otišao po kafu?"
Ukoliko Obran nije želeo da pristane na otvaranje pregovora sa Kijevom, predložio je Šolc, on bi mogao da nakratko izađe iz sobe u kojoj se o tome odlučuje. On je taj predlog izložio pred ostalim evropskim liderima tokom sastanka Evropskog saveta.
To bi, rekao je nemački kancelar, omogućilo da preostalih 26 lidera odobri ukrajinski put ka članstvu u EU, za šta bi inače bio neophodan konsenzus.
Ipak, propisi EU dozvoljavaju da jedna država ostane suzdržana, što je Orbanu omogućilo da kaže da nije podržao taj predlog, iako je on na kraju usvojen.
Šolcova strategija se u toj situaciji pokazala kao uspešna, a "Politiko" istražuje da li bi ona mogla da se primeni i kada je reč o izglasavanju pomoći za Ukrajinu.
Usvajanje tog paketa iziskuje izmenu budžeta EU, što znači da ga mora potvrditi Evropski savet, u kom sede lideri 27 država članica, navodi profesor prava EU na univerzitetu HEC u Parizu Alberto Alemano.
Ipak, u skladu sa Članom 312. (2) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, "Evropski savet može, jednoglasno, da ozvaniči Savet (Evropske unije) da usvoji budžet kvalifikovanom većinom".
(Ljudi koji nisu upoznati sa detaljima u funkcionisanju EU bi u ovom trenutku mogli da se iznerviraju zbog toga što Evropski savet i Savet EU nisu ista stvar, navodi "Politiko").
To znači da bi Obran mogao da napusti glasanje i omogući ostalim liderima da jednoglasno ovlaste Savet EU da odobri budžet kvalifikovanom većinom, čime bi se izbegao mađarski veto.
Alemano kaže da ovde nije reč o "rupi u zakonu", već o "strateškom korišćenju konsenzusa, koji omogućava pojedinim članicama da ostanu uzdržane bez blokiranja drugih".
Ipak, kritičari smatraju da je reč o neozbiljnoj strategiji koja ne bi trebalo da preraste u praksu na sastancima Evropskog saveta.