Boris Džonson za Si-En-En: Nemci su želeli brz poraz Ukrajine

Bivši britanski premijer Boris Džonson rekao je da Francuska u početku "negirala mogućnost ruske invazije na Ukrajinu" i optužio nemačku vladu da je favorizovala "brzi ukrajinski vojni poraz" u odnosu na dugotrajni sukob.

Džonson je u ponedeljak izjavio za Si-En-En da su se stavovi zapadnih zemalja značajno razlikovali pre nego što je Moskva 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, izdvajajući tri vodeće zemlje EU u komentarima koji verovatno neće naići na dobar doček u evropskim prestonicama.

Džonson je, takođe, izjavio da su se zemlje EU kasnije brzo solidarisale sa Ukrajinom i da joj sada pružaju čvrstu podršku, ali da to nije bio slučaj pre početka konflikta u Ukrajini.

"To je bio veliki šok… mogli smo da vidimo kako Rusi gomilaju trupe, ali različite zemlje imale su veoma različite uglove gledanja", rekao je Džonson.

"Nemačko gledište je u jednom trenutku bilo da bi to, ako se dogodi, predstavljalo katastrofu", i da bi bilo bolje da se "cela stvar brzo završi", tvrdi Džonson, navodeći "sve vrste zdravih ekonomskih razloga" za taj pristup.

"Nisam to mogao podržati, mislio sam da je to katastrofalan način. Ali, mogu da razumem zašto su tako mislili", nastavio je Džonson. Nemačka je ubrzano nastojala da smanji svoje oslanjanje na "rusku energiju posle invazije Moskve."

Francuska i Italija

Francuzi su "sve do poslednjeg trenutka odbacivali mogućnost rata", rekao je Džonson.

Francuski predsednik Emanuel Makron u to vreme predvodio je napore Evrope da odvrati Vladimira Putina od sukoba. On ga je posetio u Kremlju samo nekoliko nedelja pre nego što je ruski lider naložio trupama da uđu u Ukrajinu.

U martu je šefu francuske vojne obaveštajne službe generalu Eriku Vidou (Eric Vidaud) naloženo da se povuče sa svoje funkcije, delimično zbog toga "što nije predvideo rusku invaziju na Ukrajinu", rekao je tada za Si-En-En neimenovani vojni izvor.

Džonson je, takođe, kritikovao početni odgovor Italije. On je rekao da je italijanska vlada, koju je u to vreme vodio Mario Dragi, odbijala da podrži stav koji mi zauzimamo, s obzirom na njihovo "masovno" oslanjanje na ruske ugljovodonike.

Si-En-En se tim povodom obratio francuskoj i nemačkoj vladi. Kancelarija Marija Dragija odbila je da komentariše Džonsonove izjave.

Mnogi posmatrači su u početku verovali da će sukob u Ukrajini biti završen za nekoliko nedelja ili dana.

Brza promena u EU

Džonson je rekao da su se stavovi širom Evrope ubrzo promenili.

"Dogodilo se da su svi – Nemci, Francuzi, Italijani, svi, uključujući (predsednika SAD) Džoa Bajdena – uvideli da ne postoji druga opcija. Zato što niste mogli da pregovarate sa tim tipom (Putinom). To je ključna stvar", rekao je bivši premijer i dodao da je "EU od tada sjajno radila", misleći na njeno suprotstavljanje Rusiji.

"Posle svih mojih strepnji, odajem počast načinu na koji je EU delovala. Oni su ujedinjeni. Sankcije su bile teške", nastavio je Džonson.

Dok je bio na funkciji premijera, Džonson je često kritikovao Rusiju. Uspostavio je bliske odnose sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Džonson je podneo ostavku u julu, nakon što su mu uzastopni skandali uništili reputaciju i doveli do ostavke mnogih ministara.

Hrabri momak Zelenski

Džonson je za Si-En-En rekao da je Zelenski na čelu Ukrajine bio "apsolutno izvanredan" . "On je veoma hrabar momak. Mislim da bi istorija ovog sukoba bila potpuno drugačija da on nije bio tamo.”

On je dodao da, "ukoliko Ukrajina izabere da bude članica EU, treba ići na to. Mislim da bi to bila dobra stvar za Ukrajinu". Treba joj pomoći da nastavi s političkim i ekonomskim reformama, rekao je Džonson. Kijev je ranije ove godine podneo zahtev za pridruživanje Uniji.