Fjodor Lukjanov: Dok se elita EU opseda Ukrajinom, građane muči životni standard

Ovonedeljni samit Evropske unije odražava sve razdvojenije agende zapadnoevropske vladajuće klase i ljudi kojima vladaju, primećuje direktor istraživanja Valdajskog kluba Fjodor Lukjanov.

"Glavno pitanje u Briselu je pomoć Ukrajini, dok se u isto vreme u Francuskoj i zemljama Beneluksa bune poljoprivrednici, a Nemačka je paralizovana serijom štrajkova. Naravno, to nije zbog Ukrajine, već zbog pada životnog standarda", piše Lukjanov u novoj kolumni za RT internešenel.

Nedostatak dodira evropskih birokrata sa narodom može doći na naplatu na predstojećim izborima za Evropski parlament u junu, ističe ruski stručnjak, napominjući da se u analizi Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), uticajne transnacionalne nevladine organizacije, zaključuje da bi naredni saziv mogao biti najdesniji u istoriji tog tela.

Iako Lukjanov napominje da to što će Evropski parlament imati desničarsku većinu ne predstavlja nikakav revolucionarni razvoj događaja, budući da EP nije taj koji vedri i oblači u Starom svetu, on ističe da sastav ovog tela dosta govori o raspoloženju u bloku, budući da će upravo zbog ograničenog uticaja EP na svakodnevni život ljudi pre glasati "srcem" nego "trbuhom".

"Ispravni" stavovi ne služe narodu

Lukjanov napominje da ovakvo skretanje udesno predstavlja posledicu razočaranja establišmentom, koji, dodaje, jedva da je doživeo ozbiljnije promene u protekle tri decenije.

Kako navodi, sve dok su ljudi osećali prednosti globalizacije i dok su političari mogli jasno da objasne kako će novi koraci ka jačoj blokovskoj integraciji biti dobri za njih lično, napadi na establišment su bili domen marginalizovanih.

Međutim, stvari su počele da se menjaju kada su posledice krize globalnog sistema počele da se ispoljavaju sredinom dvehiljaditih godina, kada je ujedno rođena savremena definicija (desnog) "populizma", ističe ruski stručnjak za međunarodne odnose.

"Početkom 21. veka, u duhu tzv. kraja istorije, elite su počele da tumače sopstvene stavove kao jedine koji su istiniti i legitimni. Shodno tome, za one koji se tome protive se smatra da ili namerno greše ili da su zlonamerni", navodi Lukjanov.

Ovakva dihotomija može se pokazati opasnom za EU, budući da su ti "pogrešni" stavovi - od politike imigracije do ekonomskih problema prouzrokovanih napuštanjem tradicionalnih izbora energije - nailaze na sve veće odobravanje među običnim stanovništvom, za razliku od "ispravnog" pogleda na svet, "usmerenog na ispunjavanje geopolitičkih obaveza bloka", ističe stručnjak.

"Do sada je zapadnoevropski mejnstrim uspevao da progura svoju agendu, iako uz izvesne poteškoće. Ali ako je verovati rezultatima pomenute ankete, to neće uvek biti slučaj. To znači da je blok spreman za dalje turbulencije", zaključuje Lukjanov.