Napad na sirijski grad Ras al-Ain u okviru turske operacije protiv Kurda iz oktobra 2019.
Rusija poziva Ankaru na dijalog sa Kurdima i upozorava da bi sukob mogao da eskalira i da se proširi i van granica Sirije, rekao je danas specijalni predstavnik ruskog predsednika za pitanja Sirije Aleksandar Lavrentjev.
"Iskoristili smo pregovore u Astani da veoma detaljno razgovoramo sa našim turskim kolegama i pokušamo da ih ubedimo da se uzdrže od kopnenih operacija u punom obimu. I dalje verujemo da u ovom slučaju može doći do ozbiljne eskalacije nasilja, ne samo u regionu severoistočne Sirije i na teritoriji te zemlje, već i po čitavom bliskoistočnom regionu", ocenio je Lavrentjev na konferenciji za novinare po završetku 19. međunarodnog susreta na temu Sirije u Astanskom formatu.
Pregovori su počeli juče u Astani, Kazahstanu, i trajali su dva dana. Učestvovali su Rusija, Iran i Turska, kao garanti procesa, ali i predstavnici vlade i opozicije Sirije, kao i delegacija Ujedinjenih nacija.
Moskva ocenjuje da bi konačno smirenje tenzija između Kurda i Turske doprinelo bezbednosti u čitavom regionu, a kako su ove dve strane već razgovarale, Moskva se sada nada da će se taj dijalog nastaviti ubuduće.
"Istovremeno su intenzivirane aktivnosti iranskih Kurda u Iraku. To je nedavno primoralo Irance da nanesu seriju udara na teritoriju samog Iraka, gde se nalaze iranski Kurdi koji se suprotstavljaju Teheranu. Stoga je rešenje kurdskog pitanja veoma važan faktor", objasnio je Putinov specijalni predstavnik.
Lavrentjev je juče dodao da Rusija nije bila obaveštena o napadima Ankare na zvaničnom nivou, što je potvrdio u ponedeljak turski lider Redžep Tajip Erdogan. On je naveo da nije razgovarao ni sa ruskom, niti sa američkom snagom o vazdušnim napadima na Kurde i dodao da su obe te zemlje vrlo svesne šta sve Ankara može da uradi.
Ipak, Lavrentjev je danas ocenio da Moskva ima dobro razrađen kontakt sa turskom stranom, pre svega na nivou Ministarstva odbrane, što, kako se nadaju u Kremlju, može doprineti deeskalaciji situacije.
"Nadamo se da će se naši argumenti čuti u Ankari i da će se naći druga rešenja za postojeći problem", rekao je i dodao da Moskva dobija signale iz Ankare i Damaska o spremnosti obe strane da se preduzmu koraci koji bi ipak vodili ka njihovom zbližavanju.
Turski predsednik je juče naveo da Ankara planira da što pre u potpunosti iskoreni kurdske militante, nakon poslednjeg terorističkog napada u Istanbulu. Zbog toga je juče i započet još jedan sastanak u Astanskom formatu.
Kurdi verovatno nisu sami isplanirali napad
Građani Istanbula odaju počast žrtvama terorističkog napada u IstanbuluOnur Dogman / www.globallookpress.com
"Ne možemo reći da su ovi teroristički napadi, iza kojih, kako su nam rekli naši turski partneri, stoji Radnička partija Kurdistana (PKK), neka vrsta samostalne inicijative ove organizacije. Verovatno im je neko ipak dao zeleno svetlo", objasnio je Lavrentjev.
Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je ranije da postoje sumnje da je naredba za izvršenje poslednjeg terorističkog napada došla iz mesta Kobani, a počinilac je ušao na teritoriju Turske preko grada Afrina. Oba mesta nalaze se na teritoriji Sirije. Osumnjičena za napad je privedena. Ona je priznala i da je povezana sa PKK.
Zvanična Ankara je nakon incidenta oštro odreagovala na izjave iz SAD i saopštila da ne prihvata američko saučešće, zbog toga što je Vašington bio upoznat sa napadom još pre nego što se desio.
Vašington odvraća Kurde od dijaloga sa sirijskim vlastima
Američki zvaničnici su samo tokom poslednjih mesec dana nekoliko puta posetili sirijske Kurde, upozoravajući ih da ne idu u susret Damasku, rekao je danas Lavrentjev, objašnjavajući da bi, u tom slučaju, Vašington obustavio pomoć Kurdima.
"U stvari, sirijski Kurdi su taoci Amerike", dodao je on, iako, kako kaže, sami sirijski Kurdi nemaju ništa protiv toga da ulaze u sastav jedinstvene Sirije.
Kremlj se ipak nada da će "kurdske vlasti, posebno na severoistoku Sirije, doneti ispravnu odluku - o potrebi ponovnog ujedinjenja sa Damaskom u okviru ujedinjene Sirije". "Postoje svi uslovi za to", zaključio je.
Pre mesec dana postignuti su dogovori o izradi plana budućih zajedničkih akcija dve strane, što bi, na kraju, dovelo do obnavljanja teritorijalnog jedinstva. Istovremeno, Rusija se drži stava da bi SAD trebalo da razumeju da je poželjno da povuku svoj kontingent iz Sirije, napomenuo je Lavrentjev.
Ipak, bilo bi dobro vratiti SAD u Astanski format
Ponovno vraćanje američke strane u Astanski format, kao što je to bilo tokom prvog zasedanja 2017. godine, bila bi dobra odluka, ocenio je Putinov predstavnik. To bi, kako kaže, bilo jako korisno, kao i uključivanje Kine u razgovore na ovu temu. Lavrentjev ocenjuje da bi to bio dobar signal za regulisanje situacije u Siriji.
"Verujemo da je uključivanje drugih zemalja u Astanski format zaista veoma korisno. I ovde ne govorimo samo o Kini, mi smo spremni da razmotrimo kandidature i drugih zemalja. Kao što znate, na početku, kada je održan prvi međunarodni sastanak o Siriji, koji se ovde pripremao u Astani, kao posmatrači bili su Amerikanci, bila je Evropska unija, niz evropskih zemalja je sedeo za ovim stolom, pažljivo sve slušao. Sa njima smo imali detaljne konsultacije o daljim koracima".
Sirija podržava Astanski format
Zvanične vlasti u Siriji podržavaju razgovore u okviru Astanskog formata i na sve načine se trude da dođe do poboljšanja bezbednosne situacije u regionu, rekao je nakon konferencije zamenik sirijskog ministra spoljnih poslova Ajman Susan.
"Sirijska Arapska Republika, u saradnji sa Ruskom Federacijom i Islamskom Republikom Iran, svim silama nastoji da podrži ovaj format, koji bi doprineo realizaciji nacionalnih interesa Sirije, jačanju stabilnosti u njoj, postizanju mira i bezbednosti u regionu", poručio je političar.
