Nemačko protivljenje predloženoj reviziji fonda EU za vojnu podršku dovodi do rizika za odlaganje isporuke oružja Ukrajini, piše "Fajnenšel tajms".
Evropski mirovni fond (EPF), vredan 12 milijardi evra, osnovan je van zajedničkog budžeta EU i zasnovan na doprinosima država članica u zavisnosti od veličine njihovih ekonomija.
Novac iz ovog fonda potrošen je nakon nadoknade 5,6 milijardi evra članicama EU za oružje koje su u prethodne dve godine isporučile Ukrajini, pa je fondu zato potrebno dodatno finansiranje, ne bi li se sredstva nadoknadila.
"Injekcija" vredna pet milijardi evra, međutim, kasni, budući da se članice EU i dalje raspravljaju oko toga kako fond reformisati da bi zadovoljio potrebe Ukrajine, a evropskoj industriji oružja pomogao da ih ispuni.
"Brisel kaže: 'Prvo plati, a kasnije uzmi refundaciju'", rekao je jedan zvaničnik EU uključen u pregovore.
Nemačka i druge zemlje koje se zalažu za udaljavanje od modela nadoknade "tvrde da to ne bi trebalo tako".
Lideri EU su prošle nedelje uspeli da ubede Mađarsku i saglasili se da izdvoje 50 milijardi evra tokom četiri godine kako bi održali ukrajinsku ekonomiju i budžet, ali pitanje vojnog finansiranja Kijeva i dalje nije rešeno.
SAD, koje su najveći donator oružja Ukrajini od 2022. godine, tek treba da dobiju odobrenje Kongresa za novu vojnu i ekonomsku pomoć toj zemlji, a za sve to vreme kijevski zvaničnici brinu zbog nestašice municije.
Brisel je prošle nedelje priznao da neće ispuniti obećanje da pošalje milion artiljerijskih granata u Kijev do marta.
Berlin je pod intenzivnim fiskalnim ograničenjima nakon presude ustavnog suda protiv njegovih budžetskih aranžmana i zato zahteva da se vrednost oružja koje bilateralno isporučuje Kijevu uračuna u njen udeo u fondu.
Manje zemlje kažu da bi to drastično smanjilo veličinu fonda.
Nemački kancelar Olaf Šolc na samitu je insistirao da sporazum o predloženoj reformi EPF-a treba da uključi "sugestije" koje su dale države članice, tvrde izvori FT, iako sam Šolc demantuje da je to uopšte bila tema.
Reforma EPF-a, koja je objavljena uoči samita, ima za cilj postizanje "strukturisanijeg, efikasnijeg i pragmatičnijeg" načina finansiranja oružja za Ukrajinu, navodi se u dokumentu u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid.
Veliki donatori fonda tvrde da su manje zemlje, kao što su baltičke države, obezbedile velike nadoknade od EPF-a za slanje zastarelog oružja iz sovjetskog doba u Ukrajinu i koristile novac za nadogradnju sopstvenog arsenala.
Jedan zvaničnik je rekao da je stav većine da se postojeći model primenjuje najmanje 2024. godine, a da se finansiranje zajedničke proizvodnje poveća sledeće godine.
Šef diplomatije EU Žozep Borel, koji nadgleda EPF, rekao je prošle nedelje da će "pozvati lidere da postignu sporazum što je pre moguće, jer više nema vremena".
"U narednih mesec dana moramo da povećamo našu vojnu podršku Ukrajini", istakao je.