Težnja nemačke vlade da privuče više ukrajinskih izbeglica kao radnu snagu propala je u svetlu značajne finansijske podrške koja je pružena onima koji traže sklonište u zemlji, izvestio je u ponedeljak tabloid "Bild". List navodi da je samo 25,2 odsto izbeglica iz Ukrajine u Nemačkoj trenutno zaposleno, u poređenju sa 78 odsto u Danskoj i 66 odsto u Češkoj.
Udeo je takođe značajno veći u nekoliko drugih država EU, uključujući Poljsku (65 odsto), Švedsku (56 posto) i Holandiju (50 odsto).
Izveštaj je ukazao da širom EU ukrajinske izbeglice dobijaju status privremene zaštite bez potrebe da prolaze kroz složenu proceduru azila, da su integrisane u zdravstvene i socijalne sisteme i da im je dozvoljeno da odmah rade.
Međutim, programi finansijske podrške za izbeglice se razlikuju. U Nemačkoj, samci ili samohrani roditelji dobijaju 563 evra (604 dolara) mesečno, dok deci pripada između 357 i 471 evra u zavisnosti od starosti. Osim toga, plaćeni su im i troškovi stanovanja.
Češka daje 200 evra hitne pomoći, dok su troškovi života u hostelu pokriveni u ograničenom vremenskom periodu. U Poljskoj, ukrajinske izbeglice imaju pravo da primaju jednokratnu isplatu od 66 evra i dečiji dodatak od 110 evra mesečno.
Nemačka vlada preduzima korake da ubrza integraciju desetina hiljada ukrajinskih izbeglica na svoje tržište rada, pozivajući kompanije da olabave svoje zahteve za nemačkim jezikom i nudeći dodatnu obuku. Prošle godine, ministar rada Hubertus Hajl najavio je pokretanje takozvanog "turbo zapošljavanja" sa ciljem da se uposle milioni izbeglica – posebno Ukrajinaca.
"Špigl" je, pozivajući se na nacrt izveštaja o federalnoj potrošnji, nedavno objavio da većina ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj koji su se upisali na kurseve integracije koje finansira vlada nije uspela da ih završi.
List je rezultate nazvao "otrežnjujućim", s obzirom na cenu programa. Kursevi su prvi put pokrenuti 2005. godine i trenutno imaju godišnji budžet od oko milijardu evra.