Herš: Od sabotaže "Severnog toka" Nemačka je u rasulu

Jedan od velikih ciljeva američke politike, a time i NATO-a, je da onemogući pomirenje Rusije i Nemačke, zato su Amerikanci digli u vazduh gasovod, citira poznati američki novinar francuskog politikologa Emanuela Todea

Danas je široko rasprostranjeno uverenje da bi ruski predsednik Vladimir Putin odložio ili odustao od upada u Ukrajinu da je dobio uveravanje državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da Ukrajina neće biti primljena u NATO. Umesto toga, američki predsednik Džozef Bajden obećao je na konferenciji u Beloj kući da će SAD uništiti Severni tok 1 i 2, piše proslavljeni novinar Simor Herš u najnovijem tekstu na svom blogu.

Podsećajući da je jeftini gas bio motor-pokretač nemačke ekonomije, Herš navodi da je ideja o dizanju u vazduh Severnog toka 1 i 2 potekla iz američke obaveštajne zajednice, predvođene CIA. Najtajnija jedinica ove agencije osmislila je način da uradi ono što je Bajden želeo: da suoči Putina sa pretnjom koja bi ga naterala da odustane od ulaska u rat. Podstaknut samouverenošću CIA, Bajden je zaprepastio obaveštajnu zajednicu kada je zapretio na konferenciji za medije, koju je držao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Beloj kući 7. februara 2022, da će dići u vazduh "Severni tok".

Tim CIA, piše dalje Herš, u tajnosti je u Norveškoj nastavio da radi na svom zadatku i iznašao način da ga i obavi u rano proleće. Smatralo se da će Bajden javno reći Putinu da je uradio ono što je pretio da će učiniti i da Putin mora da shvati da ima posla sa američkim predsednikom čije reči moraju ozbiljno da se shvate. 

Ali Bajden se predomislio u poslednjem trenutku, iako su podvodne bombe već bile postavljene i spremne, i operacija je stavljena na čekanje. Tim CIA nije dobio nikakvo objašnjenje, a američke bombe ostavljene su gde jesu, da budu aktivirane kad god Bajden odluči. 

Bombe su aktivirane sa udaljenosti na Bajdenov zahtev 26. septembra, šest meseci nakon početka Specijalne vojne operacije iz razloga koji nikada nisu razjašnjeni, ističe Herš, jer je Bela kuća insistirala tada i čini to  dan-danas da nije imala ništa sa detonacijama.  

Američki novinar podseća da je bilo potrebno četiri dana da novinari u Beloj kući postave pitanje u vezi sa "Severnim tokom", kao i da je tada stiglo objašnjenje Bajdena da se radilo o "namernoj sabotaži" i da Rusi "pumpaju laži o tome", kao i izjava savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena da je manir Rusije da "optužuje da je neko drugi to uradio" i da čekaju nalaze istrage. 

Herš podseća i da su Švedska i Danska najavile da će zajednički raditi na istrazi, da im se pridružila i Nemačka, a da je Rusija bila isključena iz međunarodne istrage.

"Od tada ništa nismo mogli čuti o uzorcima podvodnih eksplozija ni od Švedske ni od Danske, iako su obe države znale da su SAD vežbale podvodno ronjenje u Baltičkom moru u mesecima pre eksplozije. Neuspeh dve države da završe svoju istragu možda je podstaknut činjenicom, kako mi je rečeno, da neki visoki zvaničnici u obe zemlje tačno znaju šta se dogodilo", navodi Herš. 

Američka obaveštajna zajednica, zajedno sa nemačkim zvaničnicima, podržala je novinare koji su pisali o mogućim uzorcima eksplozije "Severnog toka", a takvi izveštaji uključivali su priče o brodu za visokorizično ronjenje koji je navodno bio umešan u sabotažu gasovoda. Herš napominje i da ni Bajden ni Šolc nisu pokrenuli ozbiljniju istragu eksplozija na gasovodu.

Jedan od poslednjih koji je govorio na ovu temu bio je francuski demograf i politikolog Emanuel Tod koji je postao poznat široj javnosti u Evropi kada je 1976. godine predvideo, na osnovu rastuće stope smrtnosti odojčadi, da je Sovjetski savez osuđen na propast, piše Herš.

Tod je postao sve više kritičan prema američkoj spoljnoj politici, naročito njenoj pomoći Ukrajini koju je opisao kao "poraz za Zapad bez da postane pobeda za Rusiju". 

U nedavnom intervjuu, on je rekao da je jedan od velikih ciljeva američke politike, a time i NATO-a, da onemogući pomirenje Rusije i Nemačke.

"To je bio uzrok velikog straha i zato su Amerikanci digli 'Severni tok' u vazduh", rekao je Tod pozivajući se na istraživanje Simora Herša. 

U vreme kada je Bajden naredio dizanje u vazduh gasovoda, američki strah bio je da će se Šolc, koji je po naređenju Vašingtona zaustavio da već spremni ruski gas poteče "Severnim tokom 2", predomisliti, pustiti ruski gas i olakšati brige nemačke ekonomije utvrđujući važnu energetsku silu za nemačku industriju. Nije smelo da se dozvoli da se to dogodi i Nemačka je od tada u ekonomskom i političkom rasulu, zaključuje Herš.