Mastilo na odluci o slanju novog paketa pomoći Ukrajini vrednog 50 milijardi evra nije se ni osušilo, a već je jasno da to neće biti ni približno dovoljno novca, piše briselski "Politiko".
S obzirom da finansije potrebe Kijeva rastu iz dana u dan, zapadne države - a posebno one u Evropi - se suočavaju sa neprijatnom istinom da će Ukrajini direktna finansijska pomoć biti potreba još dugo.
EU je verovala da će makar moći da se osloni na Amerikance, ali predsednik Džozef Bajden ne uspeva da ubedi republikance da podrže paket pomoći za Kijev vredan 60 milijardi dolara - u trenutku kada pobeda Donalda Trampa na novembarskim izborima deluje kao sve realnija opcija.
Dok je evropskih 50 milijardi evra predviđeno za period do 2027, Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će Ukrajini biti potrebno 40 miliona dolara finansije pomoći samo tokom ove godine.
Za Kijev, najveći rizik predstavlja gubitak pomoći, koji bi ga primorao da počne da štampa novac, što bi dovelo do inflacije, piše "Politiko".
Evropskih 50 milijardi predstavlja samo mali deo centralnog budžeta EU, koji iznosi oko 1,074 biliona tokom sedmogodišnjeg perioda, ali je pronalaženje viška novca u Uniji tradicionalno izrazito težak zadatak.
"Svima je jasno da 50 milijardi evra nije dovoljno. Evropa mora dodatno da se potrudi", rekao je belgijski evroposlanik i predsedavajući Odbora za budžet u Evropskom parlamentu Johan van Overtvelt.
Svetska banka procenjuje da će dugoročna obnova Ukrajine koštati oko 411 milijardi dolara.
Situacija nije mnogo bolja ni sa druge strane Atlantika, gde se republikanci protive predlogu zakona koji uključuje 60 milijardi dolara za Ukrajinu. Iako predlog i dalje nije zvanično odbijen, gotovo je izvesno da će se to desiti, navodi "Politiko".
U Evropi se sve više govori o tome da je trenutni model spoljnog dopunjavanja ukrajinskog budžeta neodrživ, te da će Kijev pre ili kasnije morati da nauči kako da bude finansijski samoodrživ.
Još jedna opcija o kojoj se razmatra je konfiskacija oko 200 milijardi dolara ruske imovine zamrznute uglavnom u EU. Ta opcija ima svojih pristalica zato što, za razliku od finansiranja iz budžeta EU, ne zahteva jednoglasnost svih država članica.
Ipak, taj predlog je naišao na protivljenje tri najveće države članice EU - Nemačke, Francuske i Italije - koje se plaše pravnih i finansijskih posledica takve odluke.
Kijev je potpuno zavistan od zapadnih pozajmica i grantova, bez kojih ne bi mogao da pokrije socijalne izdatke, plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije.
Brisel i Vašington su glavni sponzori Ukrajine, a oni su od početka vojne operacije u februaru 2022. poslali 27,5 i 22,9 milijardi evra.
"Politiko" navodi da je planirana finansijska pomoć dovoljna da pokrije ovogodišnje troškove, ali da bi ozbiljni problemi mogli da nastanu ako njen iznos bude počeo da se smanjuje tokom narednih godina.