I Kolumbijci se bore u Ukrajini: Ne ratuju za tuđu zastavu, već za novac

Kolumbija ima drugu po veličini vojsku u Latinskoj Americi, više od 10.000 njenih pripadnika odlazi u penziju svake godine, a stotine odlaze na front u Ukrajinu gde zarađuju četiri puta više od iskusnog podoficira u svojoj zemlji

Ukrajinska vojska proređena je nakon dve godine rata i voljni su da u svoje redove prime oprobane borce iz inostranstva, izveštava agencija Asošiejted pres (AP) u članku o vojnicima iz Kolumbije koji se bore na strani Kijeva.

Podseća se da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao još na početku sukoba inostrane borce da ratuju na njihovoj strani, a ovom pozivu odazvali su se i Kolumbijci, većinom profesionalni vojnici sa bogatim iskustvom u borbi budući da dolaze iz zemlje gde se decenijama vodi rat sa narko-kartelima i pobunjeničkim grupama, navodi se u tekstu. 

Sa armijom koja ima 250.000 vojnika, Kolumbija ima drugu po veličini vojsku u Latinskoj Americi posle Brazila. Više od 10.000 njih odlazi u penziju svake godine, a stotine odlaze na front u Ukrajinu gde zarađuju četiri puta više od iskusnog podoficira u svojoj zemlji.

Kolumbija ima veliku vojsku i dobro obučene kadrove, ali plata nije sjajna kada se uporedi sa ostalim vojskama, objašnjava Andres Macijas sa Univerziteta Eksternado u Bogoti.   

Penzionisani kolumbijski vojnici počeli su da odlaze u inostranstvo početkom 2000-ih i radili su za američke vojne kompanije na zaštiti infrastrukture, poput naftnih bušotina u Iraku. Angažovani su i kao instruktori u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a pridružili su se i Jemenu u borbi protiv Huta. 

Kolumbija kao regrutni teren za globalnu bezbednosnu industriju takođe ima svoje mračne, plaćeničke uglove, kako navodi AP. Dva Kolumbijca su ubijena, a 18 je uhapšeno nakon što su optuženi da su učestvovali u ubistvu predsednika Haitija Žovenela Moiza.

Agencija podseća i da su početkom 2022. godine ukrajinske vlasti saopštile da imaju 20.000 ljudi iz više od 52 zemlje u svojim bojnim redovima, ali danas ne žele da kažu koliko trenutno ima stranih boraca na frontu, u skladu sa velom tajnovitosti koji obavija sve brojeve koji se tiču vojske, kako se konstatuje. 

Zvaničnik Oružanih snaga Ukrajine iz Odeljenja za koordinaciju stranaca Aleksandar Šahuri kaže da se profil stranaca koji dolaze da se bore na strani Kijeva promenio. U prvom talasu, to su bili vojnici iz bivših sovjetskih republika ili zemalja u kojima se govori engleski. Oni su govorili ruski ili engleski i bilo je lakše integrisati ih u vojsku. Prošle godine vojska je organizovala mrežu regrutera, instruktora i mlađih oficira koji govore španski.

Penzionisani vojni lekar koji vodi centar za taktičku medicinu u blizini Bogote Hektor Bernal kaže da je u poslednjih osam meseci obučavao više od 20 Kolumbijaca koji su otišli u Ukrajinu.

"Oni su poput Latinoamerikanaca migranata koji idu u SAD u potrazi za boljom budućnošću. To nisu dobrovoljci koji hoće da brane zastavu druge zemlje. Oni su jednostavno motivisani ekonomskim razlozima", konstatuje Bernal.

Dok generali u Kolumbiji zarađuju oko 6.000 dolara mesečno, što uključuje platu i bonuse, slično kao i ministri, oni koji imaju niže vojne činove imaju znatno skromnija primanja. 

Kaplari u Kolumbiji dobijaju osnovnu platu od oko 400 dolara mesečno, dok iskusni narednici mogu da zarade i do 900 dolara. Minimalna mesečna plata u Kolumbiji trenutno iznosi 330 dolara. 

U Ukrajini, bilo koji pripadnik oružanih snaga, bez obzira na državljanstvo, ima mesečna primanja do 3.300 dolara, u zavisnosti od čina i vrste službe. Oni takođe dobijaju 28.660 dolara, ako su ranjeni u zavisnosti od težine povreda. Ako budu ubijeni u ratnim dejstvima, njihove porodice imaju pravo na kompenzaciju od 400.000 dolara, navodi AP.