Ako se Ukrajina raspadne, Nemačku bi moglo da preplavi još 10 miliona izbeglica, upozorava "Velt am zontag" pozivajući se na anonimne bezbednosne zvaničnike i navodeći da se nemačka vlada ipak nada da se ovaj, "najgori scenario", neće desiti ove godine.
"Ako ne promenimo našu strategiju podrške Ukrajini, najgori scenario masovnog egzodusa iz Ukrajine i širenja rata na države NATO-a biće mnogo verovatniji. U ovom slučaju i deset miliona izbeglica prilično loša pretpostavka", kaže poslanik opozicione Hrišćansko-demokratske partije Roderik Kizeveter.
Otkako je sukob između Kijeva i Moskve izbio pre skoro dve godine, u Nemačku je pobeglo 1,1 milion Ukrajinaca, pokazuju podaci nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Ne jenjava ni priliv pridošlica iz drugih država, uključujući Siriju, Avganistan i afričke nacije.
U 2023. godini više od 350.000 ljudi zatražilo je azil u Nemačkoj, što je najveći broj od 2016. godine, izvestila je prošlog meseca Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF).
Prošle nedelje je guverner nemačke pokrajine Hesen Boris Rajn saopštio da su se savezna vlada i svih 16 saveznih država te zemlje dogovorile da izdaju specijalne debitne kartice izbeglicama, koje bi trebalo da zamene gotovinsko plaćanje tokom godine.
Prema rečima zvaničnika, kartice će "sprečiti mogućnost transfera novca od državnih subvencija u zemlje porekla, a samim tim i borbu protiv trgovine ljudima".
Pri-pejd kartice će očigledno imati ograničenu funkcionalnost, sa onemogućenim funkcijama kao što su besplatno podizanje gotovine i transferi primaocima unutar i izvan Nemačke.
Oni takođe neće raditi van zemlje, pa čak ni određene opštine u njoj.
Nemački parlament je prošlog meseca usvojio zakon koji olakšava deportaciju neuspešnih tražilaca azila i daje dodatna ovlašćenja policiji. Nova pravila znatno produžavaju period pritvora do deportacije, kako bi se sprečile situacije u kojima neuspeli podnosioci zahteva jednostavno pobegnu u vreme kada bi trebalo da budu poslati kući.