Uspešna odbrana koju je izvela ruska vojska tokom ukrajinske letnje ofanzive naterala je NATO da preispita svoju strategiju, navodi se u članku čuvenog britanskog časopisa "Ekonomist".
"Ruska linija odbrane na jugu i istoku Ukrajine je najveća odbrambena struktura u Evropi još od Drugog svetskog rata", piše autor članka pozivajući se na američki Centar za strateške i međunarodne studije.
U tekstu se pažnja skreće i na činjenicu da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naredio da se ubrza sa izgradnjom (sličnih) odbrambenih utvrđenja na istoku države, a sličnim merama pribegla je i Poljska koja već uveliko gradi slične objekte i postavlja ogradu na granici sa Belorusijom i Rusijom.
Takođe, Letonija, Litvanija i Estonija su se dogovorile da naprave "odbrambenu liniju" na svojim istočnim granicama. Stoga su ministri odbrane tri zemlje u Rigi potpisali ugovor o stvaranju zone koja će se sastojati od različitih objekata, dizajniranih za zaštitu od mogućih pretnji.
Podsećanja radi, Estonske vlasti su tokom januara najavile da će izgraditi oko 600 bunkera duž granice sa RF, a pozivajući se na Lukasa Milevskog sa Univerzitet u Lajdenu, "Ekonomist" piše da bi u slučaju sličnog poteza Litvanija morala da izgradi 2.758, a Letonija 1.116 bunkera.
Ipak, kako se navodi u članku sve ovo NATO članice stavlja u dilemu, jer je dosadašnja odbrambena strategija podrazumevala koncept tzv. "elastične odbrane". Primarni cilj ove strategije nije potpuno zaustavljanje napadača već odlaganje okršaja kako bi se sukob odigrao na mestu povoljnijem za snage koje se brane, a takav pristup nije u skladu sa planom da se "odbrani svaki centimetar NATO teritorije".
Važno je napomenuti da osim što je ruska vojska napravila neprobojnu liniju odbrane, jedinice angažovane na zaustavljanju ukrajinske letnje ofanzive takođe su primenjivale sličan koncept elastične odbrane.
Naime, na početku ukrajinskih napada bilo je primetno da su ruski vojnici nakon kraćih borbi napuštali isturene položaje koji su bili po nekoliko kilometara ispred prve linije odbrane i na taj način "namamili" ukrajinske trupe da se što više približe povoljnijim pozicijama po stranu koja se brani.
Te povoljnije pozicije bile su prepune minskih polja, sistema rovova i utvrđenja, i naravno u dometu ruske artiljerije i protivoklopnih raketa lansiranih sa ruskih helikoptera. Stoga se može reći da je u tim letnjim i jesenjim mesecima, ruska vojska uspešno kombinovala savremene i strategije ratovanja iz Drugog svetskog rata.