Svet
Kako Bajden da dokaže da nije senilan: Rvački meč s ležaljkom ili intervju od 60 minuta?
Šta može američki predsednik da učini kako bi se "oprao" od optužbi da je prestar da obavlja svoju funkciju?
Krštenica Džozefa Bajdena ponovo je u vrhu američke političke agende, a i izveštaj specijalnog tužioca po kome Bajden ima "značajna ograničenja" pamćenja, pojačan je najnovijim gafom američkog predsednika koji se, umesto da demantuje saznanja, propisno izblamirao brkajući predsednike Egipta i Meksika.
"Politiko" je zato pokušao da od najiskusnijih stratega i insajdera iz dve vodeće stranke u Americi, sazna kako bi Bajden mogao da birače ubedi da nije prestar.
Republikanski strateg Aleks Kastelanos, demokrati, u duhu fer pleja, nudi nekoliko prilično smislenih rešenja.
Da bi se dokazao Amerikancima, Bajden bi, prema njegovom mišljenju, mogao da održi rvački meč sa svojom ležaljkom za plažu, da izazove Putina da se suoče u igrici "Kol of djuti", ili pak da napravi konferenciju za štampu na kojoj će naizust kazivati imena "svih mrtvih američkih predsednika sa kojima se upoznao – od Džordža Vašingtona".
Još jedna ideja je da Bajden svoju "moć" demonstrira tako što će se uspešno popeti na vrh avionskih stepenica "uz pomoć nepalskog planinara Tenzinga Norgaja". I možda najbolji njegov savet Bajdenu jeste – da se napokon seti gde je sakrio nuklearni kofer (aktovku u kojoj su planovi o nuklearnim napadima).
Predlog koji se, garantovano, neće preterano dopasti demokratskom lideru, jeste ideja da s njim treba uraditi šezdesetominutni intervju, koju daje izvršni potpredsednik za javne poslove u tink-tenku "Trd vej" Met Benet.
"Trebalo bi da bude iskren o uticaju koje su imale godine: Ima manje energije nego ranije, to pogoršava njegove govorne probleme i ponekad zaboravlja stvari, kao i svi. Ali, onda može da preokrene situaciju podsećajući da su on i Donald Tramp otprilike istih godina", savetuje Benet.
Problem je, međutim, u tome, što Bajden ne uspeva da sastavi ni četvrt sata pričajući koherentno i smisleno. Ako i mnogo kraće govore završava kao predmet podsmeha, s pravom se možemo zapitati – koliko bi gafova američki predsednik mogao da napravi u razgovoru drugom čak 60 minuta. Zamislite ga tek da govori dva sata kao što je onomad, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa američkim novinarom Takerom Karlsonom? Zaista, teško je to čak i zamisliti.
Bet Majers, nekadašnji viši savetnik u kampanji Mita Romnija za predsednika 2012, savetuje Bajdenu da se podvrgne kognitivnoj proceni ili da se češće pojavljuje na javnim događajima bez scenarija, poput intervjua za "Super Boul" koji drugu godinu zaredom odbija.
"Predsednikovi prijatelji i savetnici moraju da se pozabave teškom istinom: Glasači će proceniti starost predsednika i njegovu stalnu sposobnost za funkciju na osnovu onoga što vide i čuju – sa obe strane – u kampanji koja dolazi", ukazuje Majersova.
Politički komentator Si-En-Ena, Alis Stjuart, koja je radila kao savetnica u brojnim republikanskim predsedničkim kampanjama savetuje "kratkoročnu, stratešku tišinu". Njen plan je i da Bajdenova administracija proba da zameni teze- umesto debate o predsednikovom pamćenju, bolje se baviti optužbama o politički motivisanim kritikama specijalnog tužioca. Najbolji način da se priča o tome okonča, kako ona tvrdi, jeste da se objave transkripti intervjua koji je Bajden dao prilikom pripremanja izveštaja.
Demokratski medijski strateg Džarvis Stjuart, najnoviji Bajdenov fijasko, vidi kao priliku za Belu kuću i učesnike njegove kampanje, da "redefinišu i preusmere razgovor".
"Moj prvi savet je da Bajden ne treba da deluje uznemireno i ljutito. Pronađite balans između ljutnje zbog opisa u izveštaju i strastvenog, narodnog i tvrdog Džoa Bajdena iz Skrentona. Drugo, odmah bih naveo Bajdena da se ponovo angažuje sa ključnim demokratskim biračima, ne samo u čvrsto plavim državama, već i državama koje će biti neodlučne. Pokažite da se ne plaši da istražuje i čuje zabrinutost birača na terenu", savetuje on.
Birači, kaže, moraju iz prve ruke da vide da je on sposoban, i fokusiran na upravljanje kritičnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike. A šta bi birači stvarno videli, ako bi Bajden bio aktivniji u kampanji, pitanje je za razmišljanje.
Pisac Bil Šer zaključuje "Politikovu" analizu savetujući predsedniku da učestvuje u detaljnijim intervjuima, dužim od petnaestominutnih konferencija za štampu, kao i da gostuje u važnim televizijskim emisijama. Možda bi, kao svoji prethodnici trebalo da pokaže kako izgleda tipičan dan u Beloj kući? A možda bolje ne?
