Priča o vrhovnom komandantu ukrajinske vojske Valeriju Zalužnom je priča o neuspehu, neuspehu ključnog odnosa u bilo kojoj državi, a posebno onoj koja gubi rat, ocenjuje je nemački istoričar Tarik Siril Amar.
U autorskom tekstu za RT internešenel, Amar navodi da Zalužni nije bio naročito loš komandant, niti je on jedini kriv za propast Ukrajine na bojnom polju.
Stoga je, navodi on, svrgavanje vrhovnog komandanta upravo ono što se predsednik Vladimir Zelenski pretvara da nije: politička operacija, a ne rezultat temeljne analize strateških i sistemskih potreba.
Dokaz toj tezi je i izbor bivšeg komandanta kopnenih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog - taktički bezveznog, tvrdoglavog "koljača" svojih ljudi, ali poslušnog i nemaštovitog za naslednika Zalužnog.
Sa izborom Sirskog postavlja se pitanje: Da li će se išta promeniti dovođenjem generala sa očajnom reputacijom?
Ono što se definitivno neće promeniti je da će Ukrajina izgubiti. Zapadne "mecene" ih napuštaju (SAD) ili daju nedovoljno (EU). A čak ni uz svu pomoć sveta, Ukrajina ne bi mogla da izdrži - iscrpljena je do krajnjih granica a Kijevu je ponestalo "topovskog mesa". Kada je reč o ekonomiji, Ukrajina je prazna školjka koja opstaje samo zahvaljujući Zapadu.
Popularnost Zelenskog dramatično opada, a sami ukrajinski komentatori ocenjuju da je način na koji se rešio (popularnog) Zalužnog - Pi-Ar katastrofa. Zalužni možda jeste bio trn u oku Zelenskom ali je bio i prednost, jer je Ukrajincima izgledao malo manje nepošten od uobičajenih ulizica koji služe "slugi naroda". Isto tako, unutar društva koje živi pod režimom Zelenskog koji je zavisnik od drame, spinovanja i laganja, Zalužni je izgledao kao retki iskreni govornik koji se, barem povremeno, usuđivao da kaže istinu.
To ipak nije zaustavilo Zelenskog, mada njegov nepatriotski čin ima smisla, piše Amar. Malo je verovatno da će Zelenski i njegov tim preživeti (barem politički) predstojeći poraz. A do sada je njihov vojni položaj toliko loš da i oni verovatno shvataju da neće moći spinovanjem da se izvuku.
Ono što se takođe neće promeniti je duboki uticaj ukrajinske krajnje desnice na politiku zemlje. Jer činjenica da se ekstremne desničarske grupe nisu pobunile zbog svrgavanja Zalužnog nije znak njihove slabosti već pokazuje da su odlučili da sačekaju pravi trenutak: zašto preuzeti vlast sada i izgubiti rat?
Neke stvari se menjaju sa odlaskom Zalužnog. Pre svega, problemi Zelenskog se gomilaju. Ne samo da je smenio čoveka koji je popularniji od njega, već je na čelo vojske doveo - Rusa. Istina, veći deo porodice se odrekao Sirskog, ali mu to neće pomoći kada Kijev bude poražen, a potraga za žrtvenim jarićima se intenzivira.
Isto tako, kada se situacija na terenu pogorša, Ukrajinci će se zapitati ko je odgovoran za zamenu glavnog komandanta u koga su barem verovali onim od kojih se većina njih plaši. A pitaće se i za razloge Zelenskog, koji su očigledni, ma koliko predsednik pokušavao da ih zataška: Zalužni je morao da ode jer se Zelenski plaši njegovog političkog potencijala.
Što dovodi do treće stvari koja je sada drugačija: ironično, šanse Zalužnog u budućoj ukrajinskoj politici su se znatno poboljšale, zahvaljujući kratkovidom pokušaju Zelenskog da ih smanji.
Predsednik je vrhovnog komandanta oslobodio odgovornosti pre nego što je pretrpeo poraz koji bi naškodio njegovom imidžu i tako postavio temelje budućeg mita, u kojem će Ukrajinci jedni drugima govoriti da je sve moglo biti drugačije da samo dobri stari Zalužni nije bio zbačen.