Evropi će biti potrebno deset godina da bi bila potpuno spremna da se odbrani, rekao je direktor "Rajnmetala", najveće nemačke kompanije koja proizvodi oružje, Armin Paperger za Bi-Bi-Si.
On je napomenuo da će biti potrebno dosta vremena kako bi se pripremili da se suprotstave "agresoru koji želi da se sukobi sa NATO-om". Njegova procena je da će za tri-četiri godine situacija po ovom pitanju biti dobra, ali da bi bili zaista dobro pripremljeni biće potrebna decenija.
Paperger je istakao da su skladišta municije trenutno prazna.
"Moramo da proizvedemo 1,5 miliona komada municije u Evropi", napomenuo je direktor "Rajnmetala" dodajući da je ogromna količina evropske municije poslata Ukrajini i da je malo toga ostalo u evropskim skladištima.
"Dokle god traje rat, moramo da pomognemo Ukrajini, ali kasnije će nam biti potrebno najmanje pet godina, a realno deset, da napunimo skladišta", rekao je Paperger.
On je govorio za britanski medij na ceremoniji polaganja kamena-temelja za novu fabriku "Rajnmetala" u Donjoj Saksoniji, kojoj je prisustvovao i nemački kancelar Olaf Šolc, kao i ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus i danska premijerka Mete Frederiksen. Nemački proizvođač uložiće više od 300 miliona dolara u novu fabriku za koju se očekuje da će proizvoditi 200,000 artiljerijski granata godišnje.
U svetlu Papergerovih izjava i procena o mogućnostima evropske odbrane, Bi-Bi-Si podseća na izjavu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da ne bi stao u odbranu NATO članice koja ne plaća svoje novčane obaveze prema alijansi, već da bi čak i podstakao "agresore" da im rade šta god žele. Šolc je na Iksu ocenio da su ovakvi Trampovi stavovi "neodgovorni i opasni".
Danska premijerka Frederiksen smatra da bi Evropa trebalo da bude spremna da se sama odbrani "bez obzira na sve", kao i da moraju da povećaju svoje kapacitete zbog "sve agresivnije Rusije", rekla je ona za Bi-Bi-Si.
Prekretnicu je pre dve godine najavila i Nemačka kada je kancelar Olaf Šolc predstavio značajne promene u nemačkoj odbrambenoj i spoljnoj politici. Saveznici su se ponadali da će najveća ekonomija Evrope preuzeti sve odlučniju ulogu u bezbednosti i odbaciti svoju, kako se navodi, tradicionalnu opreznost.
Uprkos najavama, Nemačka je prošle godine bila među većinom članica NATO-a koje nisu uspele da dostignu zahtevanih dva odsto BDP-a potrošnje za odbrambene svrhe. Očekuje se da taj NATO standard dosegnu ove godine, ali kroz kratkoročno finansiranje.