Savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa general-potpukovnik Kit Kelog izjavio je da će, ako se bivši američki predsednik vrati na vlast, tražiti određene promene u NATO-u koje će rezultirati time da neke zemlje članice neće imati zaštitu Alijanse od spoljnih napada.
Kelog, koji je bio šef Saveta za nacionalnu bezbednost u Trampovom predsedničkom mandatu, rekao je za Rojters da ako zemlja članica ne bude izdvojila najmanje dva odsto BDP-a za odbranu, podržaće ideju da se ta zemlja izuzme iz člana 5 povelje NATO-a koji podrazumeva da napad na jednu članicu znači napad na sve.
Bez zaštite koju garantuje član 5, zemlji članici ne bi bilo garantovano da će joj druge članice NATO-a pomoći.
"Tamo odakle ja dolazim savezništva imaju svoju težinu. Ali, ako želite da budete deo saveza, doprinesite mu, budite deo alijanse", rekao je Kelog.
Tramp je na skupu tokom vikenda izjavio da ne bi branio članicu NATO-a, ako ona nije izdvojila dogovorenih dva odsto BDP-a, što je izazvalo oštre reakcije najviših zapadnih zvaničnika, ali i predsednika SAD Džozefa Bajdena. Kelog nije želeo da otkrije da li je o svom predlogu razgovarao sa Trampom, ali je napomenuo da njih dvojica često pričaju o budućnosti Severnoatlantske alijanse.
On je istakao da će, ako Tramp pobedi na predsedničkim izborima, predložiti sazivanje samita NATO-a u junu 2025. kako bi se razgovaralo o budućnosti Alijanse. Ocenio je i da bi Alijansa postepeno mogla postati "višeslojni" savez u kojem određene članice imaju veću zaštitu zasnovanu na njihovoj usklađenosti sa principima iz Povelje NATO-a.
Osim gubljenja garancija propisanih članom 5, mogle bi biti propisane i neke manje oštre kazne za države koje ne ispunjavaju svoje obaveze, poput neučestvovanja u zajedničkim vojnim vežbama ili nemogućnost pristupa zajedničkoj opremi. Članice saveza, takođe, trebalo bi da mogu slobodno da odluče da li žele da se povuku iz Alijanse, dodao je Kelog.
"Ako Tramp bude ponovo izabran za predsednika, uputio bih svima pisano upozorenje u kojem bi bilo navedeno šta su naši ciljevi kako bi mogli da se pripreme za sastanak u junu", rekao je Kelog.
On je istakao da ako se ne poštuje član 3 Povelje NATO, koji propisuje da svaka zemlja članica mora da radi na jačanju svoje odbrane, zaštita koju nudi član 5 ne bi trebalo da se shvati kao automatska.
U članu 3 nije propisano koliko treba da bude izdvajanje za odbranu, ali je to dogovoreno na samitu u Velsu 2014. godine kada su se članice složile da to bude najmanje dva odsto BDP-a, kao i da taj procenat treba doseći u narednih deset godina.
Svega 11 od 31 zemlje članice Alijanse izdvaja propisanih dva odsto ili više za odbranu. Među njima, na prvom mestu je Poljska koja izdvaja čak 3,90 odsto BDP-a za odbranu, a slede SAD (3,49 odsto) i Grčka (3,01 odsto).