Svet
Rivalstvo (ne)kvari drugarstvo: Pet razloga zašto se Nemačka i Francuska ne slažu oko odbrane
Pariz i Berlin ne slažu se oko čitavog niza pitanja u vezi sa odbrambenom politikom
Francusko-nemački motor tradicionalno je pokretao čitavu Evropsku uniju, ali razlike između dve vodeće članice tog bloka kada je reč o odbrani sve su izraženije, piše "Politiko".
Francuska, koja je jedina nuklearna sila u EU, zalaže se za "stratešku autonomiju" bloka - odnosno sposobnost Evrope da se deluje sopstvenim vojnim kapacitetima.
Nemačka, s druge strane, želi da sačuva bezbednosne veze sa SAD, navodi briselski portal.
Pored velikih strateških pitanja, Pariz i Berlin se ne slažu ni oko čitavog niza manjih problema, od pomoći za Ukrajinu, preko protivvazdušne odbrane do izvoza naoružanja.
Ti sukobi neće nestati u skorijoj budućnosti, dok sve strane moraju da postignu kompromis o budućnosti odbrane u EU. Pariz se zalaže za zajedničko zaduživanje na nivou Unije u cilju jačanja odbrane, ali za to će im biti neophodno zeleno svetlo iz Berlina.
"Politiko" je naveo pet najznačajnijih neslaganja dve vodeće članice EU kada je reč o odbrani.
1. Vojna pomoć za Ukrajinu
Kada je reč o Ukrajini, ovde je Berlin taj koji "začikava" Pariz.
Prema podacima Instituta u Kilu, Pariz se obavezao na slanje tek tri odsto od 17,1 milijardi evra koje je obećao Berlin. Francuzi tvrde da oni Ukrajini šalju "ključno" naoružanje, poput raketa dugog dometa, kojih nemački kancelar Olaf Šolc i dalje ne želi da se odrekne.
Francuska nije transparentna kada je reč o pomoći koju šalje Ukrajini, ali tvrde da Institut u Kilu potcenjuje njihova izdvajanja.
"To je politika koju u Berlinu baš i ne razumeju - da ne žele da objavljuju zvanične podatke", rekao je portparol Šolcovih socijaldemokrata Nils Šmit.
2. Tenkovi i lovci
Francuska i Nemačka sarađuju na dva ključna projekta - zajednički razvoj lovaca i tenkova nove generacije - ali i tu postoje neslaganja, pogotovo kada je reč o tenkovima.
Pariz optužuje Berlin za "nedostatak entuzijazma" za razvoj tenkova. "Shvatili smo da ništa nije potvrđeno i da je Francuska mnogo zainteresovanija za tenkove od Nemačke", rekao je neimenovani francuski poslanik, prenosi "Politiko".
Za razliku od Nemačke, koja i dalje proizvodi "leoparde", Francuska više ne proizvodi tenkove "lekler" i treba joj zamena za njih kada ih budu izbacili iz upotrebe.
Nemcima se zbog toga ne žuri: narudžbina za njihove "leoparde" ne manjka, te im je razvoj novih tenkova u saradnji sa Francuzima nije prioritet.
3. Izvoz naoružanja
Dve prestonice se ne slažu ni oko izvoza oružja, što utiče na projekte razvoja kako lovaca, tako i tenkova.
Berlin se zalaže za uvođenje pravila na nivou EU, dok Pariz ne želi da im se iko meša i to kome prodaju svoje naoružanje.
"Francuska neće prihvatiti politiku izvoza naoružanja koja se ne vodi na nacionalnom nivou", napisao je francuski poslanik i član Odbora za bezbednost Žan Luj Tjero na Iksu.
Jedan od problema je izvoz u Saudijsku Arabiju. Francuska je od 2018. do 2022. godine bila drugi najveći prodavac naoružanja Rijadu, dok je Nemačka do skoro odbijala da odobri prodaju lovaca "eurofajter" zbog navodnih kršenja ljudskih prava u toj bliskoistočnoj monarhiji.
To brine Francuze, koji se plaše da bi zabrana izvoza Rijadu mogla da ugrozi prodaje lovca nove generacije.
"Postavlja se pitanje garancija koju su Nemci dali da ćemo, ako ikada bude napravljen francusko-nemački borbeni avion, moći da ga izvozimo našim tradicionalnim kupcima", rekao je direktor "Dasoa" Erik Trapije.
4. Protivvazdušna odbrana
Francuska želi da evropske države kupuju opremu u Evropi, dok Nemačka nema jasne preferencije i često kupuje naoružanje američke proizvodnje.
Nemačka je predvodnik inicijative "Evropski nebeski štit", koja je pokrenuta krajem 2022. godine. Projekat uključuje kupovinu nemačkog, američkog i izraelskog naoružanja, uključujući i nemačkih raketa srednjeg dometa IRIS-T SLM, američkih raketa dugog dometa "patriot" i izraelskih hipersoničnih raketa "strela-3" (Arrow-3).
Francuski predsednik Emanuel Makron otvoreno je kritikovao nemački projekat. Ipak, "Evropski nebeski štit" je dobio podršku NATO-a.
Pariz je pokrenuo sopstveni projekat, doduše manjeg obima, za zajedničku kupovinu evropskih raketa proizvođača MBDA - zajedno sa Belgijom, Kiprom, Mađarskom i Estonijom. Prvi ugovor objavljen je prošlog meseca.
5. Svemir
Neslaganja Francuske i Nemačke izlaze iz okvira naše planete.
Dok je raketni program "Arijen" predstavljen kao panevropski, u kom učestvuju kompanije sa celog kontinenta, u praksi njega vode kompanije sa centrom u Parizu, koje nagledaju francuski zvaničnici i koje subvencionišu francuski poreski obveznici.
Čak se i rakete lansiraju sa francuske teritorije - preciznije Francuske Gvajane u Južnoj Americi.
Ali nakon što je "Arijen" zapao u problem sa svojim lanserom nove generacije "Arijen 6", pojavile su se tenzije.
Nemačka i Italija su krajem prošle godine primorale Francusku da prihvati sporazum, prema kojem su se Berlin i Rim dogovorili da pomognu u plaćanju miliona evra subvencija kako bi "Arijen 6" dobio najmanje 42 lansera.
Zauzvrat, Francuska bi trebalo da dozvoli potencijalnim konkurentima iz privatnog sektora da se nadmeću za sklapanje ugovora. To nije oduševilo francuskog predsednika Emanuela Makrona.
