Minhenska bezbednosna konferencija, koja je počela u danas, iz godine u godinu okuplja poslovne, vojne i obaveštajne krugove. Upravo na toj konferenciji, 10. februara 2007, predsednik Rusije Vladimir Putin održao je jedan od svojih, ali i uopšte najznačajnijih govora.
Danas Putinov "Minhenski govor", koji je naznačio glavni smer kojim će se ubuduće kretati spoljna politika Rusije, mnogi smatraju proročanskim. Zapadni lideri su ga dočekali u šoku i sa nevericom. Podsetimo se šta je u Minhenu izrekao predsednik Putin.
Na prvom mestu, Putin je upozorio da Rusija doživljava širenje NATO-a na istok kao pretnju: "Očigledno da širenje NATO-a nema nikakve veze sa modernizacijom Alijanse ni sa obezbeđivanjem bezbednosti u Evropi. To širenje predstavlja ozbiljnu provokaciju, koja umanjuje nivo međusobnog poverenja."
Upravo je širenje NATO na istok i približavanje granicama Rusije uzrokovalo sadašnju krizu i dovelo do konflikta u Ukrajini. Putin je zapadne lidere podsetio i da globalna bezbednost "uključuje stabilnost globalne ekonomije, prevazilaženje siromaštva, ekonomsku sigurnost i razvoj dijaloga među civilizacijama."
Bezbednost, naglasio je, znači bezbednost za sve, a ne samo za "šačicu odabranih" zapadnih zemalja.
Svet ne prestaje da se menja, Zapad stoji u mestu
Dominacija samo jedne sile neizbežno podstiče druge zemlje da se i same naoružavaju: "Došli smo do odlučnog trenutka kada moramo ozbiljno da razmišljamo o arhitekturi globalne bezbednosti. Moramo da tražimo razumnu ravnotežu interesa između svih učesnika u međunarodnom dijalogu."
Putin je podsetio Zapad da je već tada BDP Indije i Kine, izražen kroz paritet kupovne moći, bio veći od BDP-a Amerike. Slična je situacija i sa zemljama tadašnjeg BRIK-a - Brazilom, Rusijom, Indijom i Kinom - u odnosu na EU. Ovaj jaz će se, dodao je, u budućnosti samo povećavati. Ekonomski potencijal novih centara globalne ekonomije neizbežno će se pretvoriti u politički uticaj i ojačaće multipolarnost.
Principi multipolarne diplomatije, zacrtani u Povelji Ujedinjenih nacija, trebalo bi da budu otvorenost, transparentnost i predvidljivost, a upotreba sile samo izuzetna mera.
Međutim, već tada, rekao je Putin, postali smo svedoci suprotne tendencije, u kojoj je upotreba sile na Zapadu dosegla nezamisliv nivo. Takve akcije je nemoguće smatrati legitimnim, jer u njima "stradaju civili, stotine i hiljade civila." Kako se tada zapitao: "Možemo li biti ravnodušni posmatrači pred tim? Naravno da ne možemo."
Upotreba sile može da bude legitimna samo ako se zasniva na odluci Ujedinjenih nacija, koju ne može zameniti ni NATO, ni EU. U suprotnom, situacija će se samo pogoršavati, a međunarodna zajednica će se naći u ćorsokaku, upozoravao je.
Dok se Moskva pridržavala svih međunarodnih obaveza i mirno raspustila Varšavski pakt, SAD su novu situaciju shvatile kao slabost i uporno su pomerale NATO ka granicama Rusije.
Zapad nije želeo da razume Putina
Sa govornice na forumu u Minhenu Putin je pozvao zapadne zemlje da se, zajedno sa Rusijom, posvete izgradnji demokratskog, pravednijeg sistema globalnih ekonomskih odnosa, koji bi dao svima mogućnost da se razvijaju.
Zapad je cinično sledio sopstvene interese, pokušavajući da transformiše i međunarodne organizacije u instrumente koje će služiti isključivo njemu, poput Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). OEBS je stvoren da se bavi svim aspektima bezbednosti u Evropi: vojnim, političkim, ekonomskim, humanitarnim. Umesto toga, ova organizacija je praktično transformisana u "vulgaran instrument koji promoviše spoljnopolitičke interese samo jedne grupe zemalja."
Za razliku od Zapada, naglasio je Putin, Rusija je duboko svesna da se svet neprekidno menja i da će se i dalje menjati, naglasio je Putin. U tako promenjenom svetu, Rusija želi da "ostvaruje veze sa svim odgovornim i nezavisnim partnerima, sa kojima ćemo zajedno moći da gradimo pravedniji i demokratski svetski poredak, koji će obezbediti sigurnost i prosperitet za sve, a ne samo za nekoliko odabranih zemalja."
Da Zapad nije razumeo, ili da nije želeo da razume Putinov govor, pokazao je ministar odbrane SAD Robert Gejts, koji ga je nazvao "drskim". Američki senator Džo Liberman je izjavio da je govor "provokativan" i da ga obeležava „retorika koja podseća na Hladni rat”. Bivši sekretar NATO-a Jap de Hop Šefer nazvao je govor "razočaravajućim i beskorisnim".