Legalizacija istopolnih brakova u pravoslavnim zemljama: Nek se spreme Crna Gora i Kipar

Grčka je postala prva većinski pravoslavna država koja je legalizovala istopolne brakove, a u bliskoj budućnosti zasigurno će ostati i jedina.

Pravoslavni crkveni vrh, kao i većina stanovništva pravoslavnih zemalja protive se istopolnim brakovima, ali postoje neki znaci promena, piše agencija Asošijejted pres (AP). 

Grčka postala prva pravoslavna zemlja koja je legalizovala istopolne brakove

Dve male pravoslavne zemlje, Crna Gora i Kipar, legalizovale su istopolne zajednice poslednjih godina, kao što je učinila i Grčka 2015. godine pre nego što je ozakonila i brakove.

Civilna partnerstva možda će postati uobičajenija u pravoslavnim zemljama koje gravitiraju ka Evropskoj uniji, dok tako nešto svakako ne dolazi u obzir u Rusiji, koja je zabranila promovisanje LGBT+ ideologije, i zemljama u njenoj zoni uticaja, navodi AP.

Podseća se da prema procenama ima 200 miliona pravoslavaca u svetu od kojih su oko polovine vernici Ruske pravoslavne crkve, kao i da je jedinstven stav pravoslavnih crkava ne samo da je brak zajednica muškarca i žene, već i jedna od svetih tajni, zbog čega se snažno protive istopolnim brakovima. 

Partnerske zajednice mogle bi postati bliska budućnost u nekim pravoslavnim zemljama, kaže upravnik Centra za pravoslavne hrišćanske studije pri Univerzitetu Fordham u Njujorku Džordž Demakopulos. 

"Što se tiče istopolnih brakova, države koje su u Evropskoj uniji moraće na kraju da ih ozakone", kaže Demakopulos.

AP u tekstu daje pregled pravoslavnih zemalja, odnosa crkve i javnosti prema ozakonjenju istopolnih brakova, kao i trenutnom zakonodavstvu.

Ukrajina

Istopolni parovi ne mogu zakonski da se registruju.

Ovaj problem postao je naročito izražen 2023. jer se mnogo LGBT+ osoba pridružilo ukrajinskoj vojsci, pa je predložen zakon kojim bi bila priznata istopolna partnerstva koja bi podrazumevala, između ostalog, kompenzaciju u slučaju pogibije partnera. 

Obe pravoslavne crkve u Ukrajini, kako se navodi, digle su glas protiv ovog zakona ističući da neka međunarodna tela koriste ranjivost zemlje da proguraju neželjene promene u zakonodavstvu.

Predlog zakona i dalje je na čekanju.

Rusija

AP Rusiju naziva "izrazito konzervativnom" zemljom u kojoj je predsednik Vladimir Putin stupio u moćan savez sa Ruskom pravoslavnom crkvom i istakao "tradicionalne porodične vrednosti" kao kamen temeljac svoje vladavine, suprotstavljajući ih "perverzijama" sa Zapada, kako se opisuje u tekstu.

Podseća se da je 2013. usvojen zakon protiv "gej propagande" koji zabranjuje promociju "netradicionalnih seksualnih odnosa" maloletnicima, da je 2020. u Ustav uneto da je brak zajednica muškarca i žene, a da je u novembru 2023. LGBT+ "međunarodni pokret" proglašen za ekstremističku grupu i zabranjen u Rusiji.

Belorusija

Porodični zakon u Belorusiji definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, a ne postoje zakoni koji zabranjuju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orjentaciji i rodnom identitetu, piše AP.  

Homoseksualizam je dekriminalizovan 1994, ali se LGBT+ zajednica suočava sa stigmatizovanjem i ima visok procenat samoubistava među svojim pripadnicima, kažu aktivisti za ljudska prava. 

Srbija i Crna Gora

Dve konzervativne balkanske države u kojima Srpska pravoslavna crkva ima snažan uticaj ostvarile su različite rezultate po ovom pitanju na svom putu ka EU. 

Crna Gora je 2020. donela zakon kojim je ozakonila istopolne zajednice, dok nacrt sličnog zakona u Srbiji nikada nije stigao do Narodne skupštine. 

Srpska pravoslavna crkva, koja ima bliske veze sa Ruskom crkvom, protivi se ideji istopolnih brakova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da on neće potpisati zakon o istopolnim brakovima, iako Srbija godinama ima otvoreno gej premijerku. 

Rumunija i Moldavija

Rumunija je jedna od retkih zemalja članica EU koja ne dozvoljava ni istopolne brakove ni istopolne zajednice, iako veći deo društva prihvata LGBT+ osobe, navodi AP.

Evropski sud za ljudska prava 2023. presudio je da Rumunija nije zaštitila prava istopolnih parova jer nije prepoznala pred zakonom njihove odnose.

Rumunija je 2018. održala referendum, koji je podržala Rumunska pravoslavna crkva, o tome treba li ustavnu definiciju braka suziti sa "zajednice supružnika" na "zajednicu muškarca i žene". Aktivisti za ljudska prava tražili su da se referendum bojkotuje, a on je na kraju i propao zbog niske stope izlaznosti. 

U susednoj Moldaviji, koja nije članica EU ali ima status zemlje kandidata, nisu dozvoljene ni istopolne zajednice ni istopolni brakovi.  

Bugarska

Za Bugarsku se navodi da je balkanska zemlja u kojoj i dalje preovlađuju patrijarhalne porodične tradicije. Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Bugarska prekršila Evropski zakon o ljudskim pravima jer nije zakonski priznala istopolne parove, ali Bugarska ne pokazuje znake da ima nameru da ovu sudsku odluku sprovede. 

Crkveni vrh Bugarske pravoslavne crkve, koja obuhvata 80 odsto Bugara, osudio je odluku suda i pozvao bugarsku vladu da se ne predaje.

Bugarski Ustav izričito zabranjuje priznavanje istopolnih brakova. Izmene Ustava zahtevaju dvotrećinsku većinu u skupštini u tri uzastopna glasanja, a takav scenario izgleda daleko.