Posle vesti da su Rusi oslobodili Avdejevku, Evropa se tokom Minhenske bezbednosne konferencije suočila sa svoja dva najveća straha - da Rusija pobeđuje u Ukrajini i da će na vlast u SAD doći predsednik koji ne veruje u NATO i tretira saveznike kao neprijatelje, piše bivši američki ambasador u NATO Ivo Dalder za "Politiko".
"Evropa se našla između Putina i Trampa", prokomentarisao je bivši švedski premijer Karl Bilt. A Stari kontinent sada treba da smisli način da se brine o sebi. Pitanje je da li može.
Evropa ima razloga da bude zabrinuta: sukob u Ukrajini ne ide dobro za Kijev a, paradoksalno, nije Rusija ta koja brine Evropljane (uprkos stalnim pričama da se Moskva sprema za sukob sa NATO), već Amerika.
Neuspeh američkog Kongresa da odobri slanje vojne pomoći Ukrajini ostavio je mnoge bez teksta, kao i upozorenje kandidata za predsedničke izbore Donalda Trampa da će "ohrabriti" Rusiju da napadne svaku članicu NATO koja ne izdvoji dovoljno za Alijansu.
Upozorenje je, izgleda, urodilo plodom pošto će evropske članice NATO-a ove godine potrošiti 380 milijardi dolara - ili dva procenta svog ukupnog BDP-a - na odbranu. To, međutim, ne može da se poredi sa ruskim izdvajanjem na odbranu - skoro 10 odsto BDP-a.
Tu su i problemi sa proizvodnjom. Trenutno, više zemalja proizvodi više tipova artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara za više tipova oruđa, od kojih su mnogi međusobno nekompatibilni kako bi obeshrabrili stranu konkurenciju, podseća bivši američki ambasador.
U skladu sa ovim, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je niz ideja kako bi se osiguralo da Evropljani troše više i troše produktivnije. Takođe je obećala da će podstaći bolju saradnju imenovanjem komesara za odbranu - pod uslovom da bude ponovo izabrana ove godine.
Zaštita NATO i evropske odbrane od Trampa neće biti laka, ali je neophodna. Čak i ako Džozef Bajden bude ponovo izabran, Evropljani su sve svesniji da se era jakih transatlantskih predsednika možda bliži kraju, zaključuje "Politiko".