Svet
"Dan iks" za Džulijana Asanža: CIA je htela da ga ubije, nema uslova za pravično suđenje
Sud je danas popodne prekinuo suđenje, a nastavak saslušanja zakazan je za sutra kada će se obratiti advokati koji zastupaju američku vladu
Advokati Džulijana Asanža poručili su pred sudom u Londonu da bi ekstradikcijom osnivača Vikiliksa u Sjedinjene Američke Države bilo prekršeno više zakona i sporazuma, ali i izneli tvrdnje da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) pokušala da ubije Asanža dok je boravio u ambasadi Ekvadora u britanskoj prestonici.
Advokati su, uoči saslušanja koje se smatra poslednjom prilikom da se spreči izručenje Asanža u SAD gde je optužen za špijunažu, rekli da se on ne oseća dobro i da zbog toga nije prisutan u sudnici.
Advokat Džulijana Asanža Edvard Ficdžerald naveo je da bi ekstradicija bila "krajnje nepravedna", i da su motivi za ovaj potez političke prirode.
On je istakao da bi ekstradikcijom bio prekršen sporazum koji su SAD i Velika Britanija potpisale 2003. godine.
Član 4 Ugovora o ekstradiciji između SAD i Velike Britanije, koji je deo britanskog zakona o ekstradiciji iz 2003, zabranjuje deportaciju zbog "političkog krivičnog dela". Stoga bi, kako je naglasio Ficdžerald , izručenje predstavljalo fundamentalno kršenje te zabrane.
Advokat je dodao da bi izručenjem bili prekršeni i članovi 7 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali i da bi Asanž bio u riziku od nepravedne i nesrazmerne kazne.
"Američka vlada je Vikiliks označila kao nedržavnu neprijateljsku obaveštajnu službu. Vlada govori o 'političkom prestupu', zbog čega bi ekstradicija trebalo da bude zabranjena", objasnio je.
On je napomenuo da je Vikiliks uspeo da utiče na razmišljanje i politiku američke vlade, posebno u vezi sa ratnim zločinima koje je ova država počinila u Iraku.
Asanžova odbrana tvrdi da postoje jasni dokazi da je američko tužilaštvo politički motivisano i da moraju biti uzeti u obzir dokazi o zaverama CIA da ubije osnivača Vikiliksa.
Mark Samers, jedan od Asanžovih advokata, doveo je u pitanje da li je tužilaštvo motivisano željom "da ućutka Asanžova politička mišljenja i novinarska izlaganja".
"CIA planirala da ubije Asanža"
On je govorio i o informacijama da je CIA nameravala da otme ili ubije Asanža i naglasio da sud mora da razmotri i te tvrdnje.
"Dokazi pokazuju da su SAD razvile plan da pokušaju da ubiju ili organizuju predaju Asanža Americi", kazao je Samers.
Prema njegovim rečima, zvaničnici CIA, članovi američke administracije, pa i bivši predsednik Donald Tramp tražili su detalje ovog plana, ali i skice.
"Visoki zvaničnici CIA su tražili planove, a sam predsednik je tražio da mu se daju opcije kako da se to uradi, čak su i nacrtane skice", rekao je Samers.
On je dodao da je "ta opcija otpala jer britanske vlasti nisu bile zainteresovane za moguću pucnjavu na ulicama Londona".
Advokat je govorio i o članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se podvlači da svako ima pravo na slobodu izražavanja.
"Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva", piše u članu 10 konvencije.
Samers je, komentarišući pomenuti član, napomenuo da javni interes u otkrivanju nezakonitih dela, uključujući ratne zločine, može nadjačati obaveze poverljivosti koje nameću države.
"Što se gospođe Čelsi Mening tiče (bivša američka obaveštajna analitičarka koja je sarađivala sa Vikiliksom), jasno je da bi sud u Strazburu smatrao da javni interes u njenim konkretnim razotkrivanjima nadmašuje obavezu poverljivosti koja joj je nametnuta kao državnom službeniku", dodao je Samers i naveo da bi Mening trebalo da bude zaštićena članom 10 Evropske konvencije, "s obzirom na veliku težinu javnog interesa u zločinima koji su otkriveni".
Zato bi, kako je naglasio, bilo potpuno neozbiljno tvrditi da Asanž, kao izdavač, nije zaštićen članom 10.
On je pomenuo i video-snimak na kome se vide američki vojnici koji ubijaju iračke civile iz helikoptera "apač" u Bagdadu. Vikiliks je objavio snimak 6. aprila 2010, nakon što ga je dobio od Mening, tada poznate kao Bredli Mening.
Prema njegovim rečima, to je primer koji je bio u velikom interesu javnosti, a takav interes javnosti "nadmašio bi sve ostalo".
Samers je dodao da je kazna do 175 godina koja preti Asanžu "grubo nesrazmerna", i da bi taj potez imao zastrašujući efekat na druge, a posebno novinare.
Advokat Ficdžerald ocenio je da je apsurdno to što Asanž nema prava na Prvi amandman (koji garantuje slobodu govora i štampe), uprkos tome što je krivično gonjen prema američkom zakonu za nešto što je učinjeno van američke nadležnosti.
Asanžu preti do 175 godina zatvora
Podsetimo, Džulijan Asanž se u SAD tereti za špijunažu po 17 tačaka, plus za krivično delo zloupotrebe informacione tehnologije, a ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora.
On se od 2019. godine nalazi u zatvoru u Velikoj Britaniji, a prethodno je proveo sedam godina u Ambasadi Ekvadora u Londonu dok je tražio azil u ovoj južnoameričkoj zemlji.
Američko tužilaštvo želi da se Asanžu sudi u Americi ukupno po 18 tačaka u dve optužnice podignute zbog objavljivanja velikog broja poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata na Vikiliksu. Njegova supruga Stela Asanž izjavila je da on neće preživeti ako bude isporučen, s obzirom na činjenicu da mu je zdravstveno stanje i sada loše.
Vrhovni sud u Londonu je zakazao dvodnevnu raspravu o tome da li Asanž može od Apelacionog suda da traži da se spreči njegovo izručenje, međutim ako sud ne dozvoli da žalba ide na apelaciju to znači da bi Asanž mogao da bude izručen SAD.
Bi-Bi-Si je javio da španski sud odvojeno istražuje navode da je firma za obezbeđenje sa sedištem u Španiji špijunirala Asanža tokom godina koje je proveo u ekvadorskoj ambasadi.
Sud je danas popodne prekinuo suđenje, a nastavak saslušanja zakazan je za sutra kada će se obratiti advokati koji zastupaju američku vladu.
