Ukrajina i dalje ima široku podršku među Evropljanima, ali skoro dve godine od početka ovog sukoba jedva 10 odsto građana najstarijeg kontinenta veruje da Kijev može da pobedi Rusiju, rezultati su istraživanja koje je sprovedeno širom Evropske unije.
Kako piše "Gardijan", ova promena stava – pošto je u ovo vreme prošle godine među Evropljanima preovlađivalo mišljenje da Ukrajina mora da povrati svu "izgubljenu teritoriju" – zahtevaće da političari zauzmu realističniji pristup, koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo može značiti.
"Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu. Većina Evropljana očajnički želi da spreči pobedu Rusije, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, što znači da bi najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći mogao da dovede do održivog mira postignutog kroz sporazum koji favorizuje Kijev, a ne pobeda Putina", rekao je Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Januarska anketa u 12 država članica EU – uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku pokazala je da je "kontraofanziva Ukrajine u zastoju", a da su rastući strah od promene američke politike i izgledi za drugi predsednički mandat u SAD Donald Trampa podstakli pesimizam u vezi sa ishodom rata.
Anketa je sprovedena pre povlačenja Ukrajine tokom vikenda iz istočnog grada Avdejevke, čime je Rusija, kako navode, odnela najznačajniju vojnu pobedu od zauzimanja Bahmuta (Artjomovska) u maju 2023.
Anketa, obrađena u izveštaju pod nazivom "Ratovi i izbori: Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini", otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok dvostruko više (20 odsto) predviđa pobedu Rusije.
Čak i u najoptimističnijim zemljama – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od petine (17 odsto) veruje da bi Kijev mogao pobediti.
U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, bilo je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem.
U Švedskoj (50%), Portugalu (48%) i Poljskoj (47%), ispitanici su najčešće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini u borbi, dok u Mađarskoj (64%), Grčkoj (59%), Italiji (52%) i Austriji (49%), smatra da treba podstaći Kijev da prihvati sporazum.
Anketa je pokazala da mnogi Evropljani sve više smatraju da sukob Rusije i Ukrajine direktno utiče i na njih, a 33% je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29%) – od rata na Bliskom istoku (u poređenju sa 5% koji su rekli suprotno po obe tačke).
Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, a 56 odsto ispitanika u 12 zemalja reklo je da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.
Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije – mađarskog Fidesa – nadale su se pobedi Trampa.
Izazov za zapadne kreatore politike, piše u izveštaju, je da reše dihotomiju pada poverenja javnosti u ishod rata i želje da "zadrže podršku za sprečavanje pobede Rusije".
"Kako Evropa i SAD budu ulazile u izbornu sezonu, potraga za definisanjem mira biće kritično bojno polje. Lideri će morati da pronađu novi jezik koji odgovara trenutnim osećanjima", napisali su autori izveštaja.